Влада Републике Србије
Свако четврто село у Србији, њих око 1.200, на путу је нестајања. Од десет радника који су остали без посла, шест би могло да се запосли у руралним подручјима Србије. Повратак у рурална подручја не значи враћање радника мотици, већ њихово запошљавање у шумарству, водопривреди, услужним делатностима, занатству, социјалној економији, индустријским погонима чија производња не угрожава еколошку равнотежу.
„Упркос статистикама, према којима је виша стопа запослености у селу него у граду, у ризику од сиромаштва је преко једне трећине људи на селу”, указала је Сарита Брадаш, истраживачица из Фондације Центар за демократију на дебати под називом „Европска политика и развој руралних заједница” одржаној 14. новембра у Новом Пазару. Брадаш је рекла да је потребно да села учинимо добрим местима за живот, а да су извесност и сигурност предуслови за психичко и физичко здравље становништва. Она је додала да је на селу висока стопа рањиве запослености коју чине неформални сектор и помажући чланови домаћинства, највише жене.
„Неопходно је задржати младе и жене на селу, јер без њих нема породице и домаћинства, нема будућности”, истакла је професорка др Ксенија Петовар, социолошкиња и професорка у пензији са Архитектонског факултета и Географског факултета Универзитета у Београду.
Она је нагласила да је изузетно важна апсолутна подршка мушкараца у економској самосталности жена, јер то јача породицу и интегрише домаћинство, и указала на значај спремности старијих да сарађују са младима. „У односу на доба социјализма, када је село било запуштено, а удруживање ограничено, данашњицу одликује слобода удруживања и велика доступност фондова Европске уније у области привреде”, додала је професорка Петовар.
Игор Којчић, пројектни менаџер из Иницијативе за развој и сарадњу IDC, навео је конкретан пример добре праксе у виду социјалних предузећа где одговорност лежи у интересу свих који учествују и ствара ситуацију у којој сви добијају. „Највећи хендикеп људи јесте недостатак информација који људе спречава да користе државне субвенције, средства иностраних донатора, као и IPARD фондова ЕУ”, предочио је Којчић. Он је закључио да свој живот и ресурсе морамо узети у своје руке.
Дебата у Новом Пазару део је серије догађаја које Европски покрет у Србији и Факултет политичких наука организују у укупно 17 градова Србије, у сарадњи са Европским покретом у Србији – Сремска Митровица и Европским покретом у Србији – Краљево. Дебате се одржавају у оквиру пројекта „Европа за мене“ који подржава Делегација Европске уније, са идејом да се у јавности покрену разговори на теме значајне за Србију у процесу европске интеграције и грађанима пруже проверене и корисне информације.
Извор: www.emins.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар