Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Svako četvrto selo u Srbiji, njih oko 1.200, na putu je nestajanja. Od deset radnika koji su ostali bez posla, šest bi moglo da se zaposli u ruralnim područjima Srbije. Povratak u ruralna područja ne znači vraćanje radnika motici, već njihovo zapošljavanje u šumarstvu, vodoprivredi, uslužnim delatnostima, zanatstvu, socijalnoj ekonomiji, industrijskim pogonima čija proizvodnja ne ugrožava ekološku ravnotežu.

„Uprkos statistikama, prema kojima je viša stopa zaposlenosti u selu nego u gradu, u riziku od siromaštva je preko jedne trećine ljudi na selu”, ukazala je Sarita Bradaš, istraživačica iz Fondacije Centar za demokratiju na debati pod nazivom „Evropska politika i razvoj ruralnih zajednica” održanoj 14. novembra u Novom Pazaru. Bradaš je rekla da je potrebno da sela učinimo dobrim mestima za život, a da su izvesnost i sigurnost preduslovi za psihičko i fizičko zdravlje stanovništva. Ona je dodala da je na selu visoka stopa ranjive zaposlenosti koju čine neformalni sektor i pomažući članovi domaćinstva, najviše žene.

„Neophodno je zadržati mlade i žene na selu, jer bez njih nema porodice i domaćinstva, nema budućnosti”, istakla je profesorka dr Ksenija Petovar, sociološkinja i profesorka u penziji sa Arhitektonskog fakulteta i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ona je naglasila da je izuzetno važna apsolutna podrška muškaraca u ekonomskoj samostalnosti žena, jer to jača porodicu i integriše domaćinstvo, i ukazala na značaj spremnosti starijih da sarađuju sa mladima. „U odnosu na doba socijalizma, kada je selo bilo zapušteno, a udruživanje ograničeno, današnjicu odlikuje sloboda udruživanja i velika dostupnost fondova Evropske unije u oblasti privrede”, dodala je profesorka Petovar.

Igor Kojčić, projektni menadžer iz Inicijative za razvoj i saradnju IDC, naveo je konkretan primer dobre prakse u vidu socijalnih preduzeća gde odgovornost leži u interesu svih koji učestvuju i stvara situaciju u kojoj svi dobijaju. „Najveći hendikep ljudi jeste nedostatak informacija koji ljude sprečava da koriste državne subvencije, sredstva inostranih donatora, kao i IPARD fondova EU”, predočio je Kojčić. On je zaključio da svoj život i resurse moramo uzeti u svoje ruke.

Debata u Novom Pazaru deo je serije događaja koje Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka organizuju u ukupno 17 gradova Srbije, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo. Debate se održavaju u okviru projekta „Evropa za mene“ koji podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije.

Izvor: www.emins.org