Влада Републике Србије
Поводом Светског дана деце и дечијих права, који се обележава 20. новембра, организација SOS Дечија села Србија организовала је конференцију „Припрема за самосталан живот и права деце без родитељског старања“, на којој су представницима ресорних министарстава, релевантних институција и организација презентовани резултати Вршњачког истраживања о напуштању алтернативног старања.
Конвенција Уједињених нација о правима детета наводи да деца и млади имају право да буду питани и саслушани о свим аспектима који утичу на њихове животе. На том основу спроведено је Вршњачко истраживање, које почива на иновативном приступу, који и као интервјуере и као испитанике укључује младе који су актуелно у систему алтернативног старања (у дому или хранитељској породици) и младе који су овај животни аранжман напустили. На овај начин омогућена је отворена и искрена комуникација између младих који су међусобно генерацијски блиски, имају заједничко искуство одрастања у систему алтернативног старања, желе да поделе своја размишљања и укажу на све добре стране, али и на оно што би, по њиховом мишљењу, требало унапредити.
Истраживање спроведено у оквиру групе младих који су већ изашли са алтернативног старања показало је да током припреме за осамостаљивање нису имали довољно подршке. Појединци наводе да чак уопште нису имали припрему. Овај податак је посебно важан ако се има у виду чињеница да млади који одрастају у систему алтернативног старања најчешће имају тешка трауматска искуства, те да су дужи низ година провели у систему и/или променили неколико облика смештаја.
Млади укључени у Вршњачко истраживање истакли су и потребу за бољом информисаности у процесу припреме за осамостаљивање. „У тренутку када се припремамо за напуштање алтернативне бриге од изузетног значаја су нам релевантне информације о томе шта можемо да очекујемо и која нам права припадају након напуштања старања. Такође, потребна нам је и подршка у развијања вештина за самосталан живот која би нам омогућила да у процес осамостаљивања уђемо што је могуће спремнији и сигурнији”, истакао је током конференције Драган Божовић, који је у Истраживању имао улогу вршњачког истраживача.
„Млади који напуштају алтернативно старање и започињу самосталан живот често се суочавају са страхом и неизвесношћу. Плаше се самоће, маргинализације и искључивања, а неретко се осећају и неспремним за самосталан живот. Вршњачко истраживање о напуштању алтернативног старања показало је да им је у овом, изузетно осетљивом животном периоду преко потребна саветодавна, психолошка и финансијска помоћ, али ништа мање важне нису ни професионалне обуке, као и подршка у обезбеђивању стамбеног простора, тражењу посла и стицању вештина за обављање кућних послова, кувања и располагања новцем. Управо ови сегменти подршке, уз добру информисаност и развијене животне вештине, представљају предуслов за успешно превазилажење изазова које са собом носи процес осамостаљивања”, напомиње Марија Нијемчевић Поповски, координаторка Вршњачког истраживања.
„На основу резултата добијених кроз Вршњачко истраживање о напуштању алтернативног старања јасно можемо закључити да је потребно унапредити политике кроз ревизију постојећих законских докумената, развој услуга и сервиса за подршку младима који се припремају или су већ изашли из система алтернативног старања и налазе се у транзиционом периоду, али и унапредити непосредне праксе рада стручњака који раде директно са децом и младима. Подршка и едукација запослених који су директно укључени у рад са младима, јасна координација између њих и подела задатака и одговорности могла би позитивно утицати на процес припреме за осамостаљење. Обезбеђивање активног учешћа и партиципације младих у процесу креирања одлука значајних за њихов живот могло би се омогућити кроз подизање свести пружалаца бриге и јачање њихових професионалних компетенција у овој области. Свакако, значајно је размотрити могућности за даља истраживања у овој области која би укључила већи број младих који су имали искуство одрастања у алтернативној бризи у дужем временском периоду“, каже Јелена Танасијевић, сарадница за развој и имплементацију програма у организацији SOS Дечија села Србија.
SOS Дечија села Србија већ 17 година кроз све своје програме и пројекте води бригу о деци и младима без родитељског старања. Припрема младих за самостални живот спроводи се свакодневно, како у хранитељским породицама које подржава SOS Дечије село Краљево, тако и у Програмима за младе.
Кликните да преузмете публикацију „Вршњачко истраживање о напуштању алтернативног старања” (.pdf).
Извор: sos-decijasela.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар