Влада Републике Србије
Проблем образовних политика на Западном Балкану је несклад образовног система са потребама тржишта рада, била је почетна премиса међународне конференције „Образовне политике и тржиште рада на Западном Балкану“, одржане 9. априла у организацији Фондације „Фридрих Еберт” и Социјално-економског форума Европског покрета у Србији.
Квалитет образовања важан је чинилац који утиче на несклад између образовања и тржишта рада. Одлив мозгова, висококвалификоване радне снаге и даље је свепрожимајућа потешкоћа за све државе на Западном Балкану. Због тога су учесници и учеснице панела указали на потребу реформе школског система и на то како држава треба да развија механизме за прилагођавање новој парадигми економије знања. То је сада постало важан ресурс, који уз његово поседовање, захтева и адекватну примену. Такође, уочљиви су помаци и у регионалној сарадњи унутар ове области што је веома значајно за све земље западнобалканске шесторке и њихов напредак ка Европској унији.
Генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић је управо исељавање способних и младих људи и велики број незапослених навела као два кључна тренда на Западном Балкану. Она је отварајући конференцију подвукла да је потребно радити на сваком аспекту ове области.
Ванредна професорка Економског факултета у Београду Јелена Жарковић Ракић, која је модирирала скуп, приметила је да, иако су се у последње три године побољшали индикатори тржишта рада, то није довољно. Према њеним речима, дубљим увидом може се уочити да се то побољшање одвија у домену ниско продуктивних послова који се налазе на самом крају расподеле дохотка.
„Потребно је повећати број послова у високопродуктивном сектору, уз шта је повезан и већи животни стандард“, закључила је Жарковић Ракић.
Научни сарадник Лондонске школе економије и политичких наука др Вилијам Бартлет (William Bartlett) у оквиру своје презентације представио је резултате истраживања Прелаз из школе на посао или универзитет на Западном Балкану. Према налазима истраживања, највећа незапосленост младих узраста 25-29 година у овој регији је у Северној Македонији (33,9%) и Србији (23.1%). Он сматра да је школски систем у овој регији високо стратификован, указујући на то да је тренд незапослености присутан на сваком нивоу образовања од основног до високог.
„Потребна је свеобухватна реформа основног и средњег образовања, зато што је на тим нивоима већа могућност за незапосленост, док је код оних са високим образовањем мања до неке мере“, подсетио је др Бартлет.
Научна сарадница Лабораторије за интердисциплинарну евалуацију јавних политика Сијонс По из Париза Соња Авлијаш говорила је о држави благостања и социјалним улагањима по угледу на балтичке земље.
„Образовање је интегрални део социјалне политике“, рекла је Авлијаш, указујући на две ствари које се односе на традиционални наратив социјалних политика о европској држави благостања. Прво, и даље постоји заштита радника/ца од експлоатације тржишта, затим – држава благостања није нестала, већ се прилагођава тржишту рада које се мења у складу са актуелном парадигмом економије знања.
Због тога треба улагати више у знање, јер је оно битан део економског раста. Она је навела пример балтичких држава, које су прилагођавајући се новој економији знања успеле да развију одржив модел државе благостања који даје добре резултате, обједињујући економске и политичке циљеве.
„Естонија је трећа по резултатима PISA тестирања, иза Јапана и Сингапура, а наше улагање државе у образовање пало је на тек 3 посто БДП-а”, подсетила је Авлијаш.
Представница Савета за регионалну сарадњу (Regional Cooperation Council) из Сарајева Маја Ханђиска Трандафилова говорила је о регионалној перспективи сарадње у области образовних политика, затим је истакла два главна стуба деловања Савета у региону у овим областима.
Прво, у сарадњи са Међународном организацијом рада (МОР) и уз финансијску подршку ЕУ, Савет је формирао платформу за запошљавање и друштвена питања (Employment and Social Affairs Platform – ESAP). Платформа служи за сарадњу ресорних министарстава рада, заједничког учење и размењивање добре праксе.
Други стуб се односи на побољшавање запошљавања у домену јавних услуга. Она очекује да ће потписивање Споразума о узајаном признању професионалних квалификација на Западном Балкану бити званично на наредном самиту ЕУ-Западни Балкан у Познању у оквиру Берлинског процеса. Споразум подразумева аутоматско признавање диплома у региону, што ће омогућити већу мобилност радне снаге и бољу комуникацију грађана/ки.
„Уз економску повезаност региона, што је основни циљ RCC, ово ће уоквирити интеграцију на Западном Балкану“, закључила је Трандафилова.
Извор: www.emins.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар