Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Међународни дан жена обележен је у ЕУ инфо центру у Београду темом “Шта (НИ)ЈЕ женски посао: мој посао – моје право”. Ову панел дискусију  посвећену унапређењу права жена организовали су Тим Уједињених нација у Републици Србији и Центар модерних вештина у сарадњи са ЕУ инфо центром.

Бројној публици су се обратили потпредседница Ваде Србије и председница Координационог тела за равноправност Зорана Михајловић, вршилац дужности сталног координатора Уједињених нација у Србији Мишел Сен Ло, Биљана Степанов из Тима Европа Србије и жене које су своју каријеру изградиле  у “мушким пословима” – пилотирању, ватрогасној служби,  горској служби спасавања и оркестру трубача.

Потпредседница Ваде Србије и председница Координационог тела за равноправност Зорана Михајловић поручила је да ће усвањањем новог закона о родној равноправности бити учињен још један корак ка унапређењу права жена, али ће бити заштићена и она већ постојећа права.

“Онда нећемо имати дилему да ли сам потпредседник или потпредседница, да ли радим мушки или женски посао и неће се догађати да нас питају хоћемо ли остати у другом стању када тражимо посао”, рекла је Михајловић.

“Некада су се жене, пре 100 година, бориле да би имале право гласа и право на трудничко боловање, а данас се боримо да будемо видљиве, препознате, да за исти посао будемо плаћене исто као и мушкарци, рекла је Михајловић и напоменула да се таква борба не води само један дан. Она је указала да су жене данас заступљене у политичком животу на основу квоте од 30 одсто, иако их на неким изборним листама има и више од 40 процената, али их нема довољно у јавним предузећима, надзорним и управним одборима.

Вршилац дужности сталног координатора Уједињених нација у Србији Мишел Сен Ло указао је да се од жена у Србији много очекује, а да су недовољно заступљене у политичкој сфери и у сфери рада. Он је подсетио да су УН прошле године усвојиле Циљеве одрживог развоја до 2030. године, у којима је родна равноправност означена као један од важних циљева.

Сен Ло је поздравио добру сарадњу са Владом Србије, указујући да је ипак много изазова и посла када је реч о родној равноправности, посебно када се говори о распрострањености насиља над женама, јазу полова у радним правима, родним стереотипима и преовлађујућем патријархалном ставу.

“Говорим у своје име када ово кажем”, рекао је Сен Ло, “али треба се упитати да ли је Србија спремна за жену председницу”.

Биљана Степанов из Тима Европа Србија оценила је да је Србија учинила доста на унапређењу положаја жена, додајући да је индекс родне равноправности показао да је Србија на 22. месту у Европи са оценом 40,6 одсто, док је оцена за Европску унију 52 одсто. То значи, додала је она, да је Србија отприлике “на половини пута” када се ради о стандардима које треба да испуни.

Србија је знатно осиромашила у протеклих неколико година и за 23 одсто је опала куповна моћ градјана. Самим тим су жене, као најугроженија група, постале још угроженије, указала је Степанов.

Своја искуства су изнеле жене које се баве традиционално “мушким” занимањима, Снежана Маџаревић која ради у ватрогасној служби, Оливера Кнежевић која пилотира, Александра Станков-Мијатовић из Горске службе спасавања и Данијела Веселиновић која води трубачки оркестар.

Оне су дискутовале о могућностима успешног превазилажења наметнутих родних улога и образаца. Њихове успешне приче имале су једну заједничку црту – упорност у испуњењу професионалних циљева без обзира на реаговања околине. На питања из публике има ли посао пол и да ли треба да мењамо језик – “пилоткиња” уместо “пилот”, “председница” уместо “председник”  како би се променила свест друштва, панелисткиње су одговарале из свог непосредног искуства. Тако је Снежана Маџаревић рекла да резултати које је постигла у свом окружењу – оснивање Друштва добровољних давалаца крви, подстицање обуке жена за ватрогасце, оргаизовање изградње куће за угрожену породицу… И Оливера Кнежевић била је сличног става, рекавши да се она представља у мушко роду, као пилот. Александра Станков-Мијатовић је, међутим, оценила да је родно сензитивно изражавање јако важно јер утиче на формирање ставова и да на њему треба инсистирати код младих генерација, а да ће се резултати видети касније.

У дискусији се чуло и да је двадесет пет девојака прошло обуку и ускоро ће ићи равноправно на терен са мушкарцима у Горској служби спасавања, како је навела Александра Станков-Мијатовић. Снежани Маџаревић која ради у јединој женској ватрогасној служби није, каже, битно како је професионално зову – она се представља именом и презименом и осим овог посла је вд директорка школе и председница месне заједнице Витковац. Оливера Кнежевић пилотира и учествује на такмичењима јер, каже, воли да лети, а Данијела Веселиновић је једина жена која у трубачком оркестру последњих 13 година наступа у Гучи.

Једна од порука која се чула са овога скупа је да “није на другима да препознају шта ми желимо и можемо, већ да ми саме препознамо шта желимо и можемо, а онда да тежимо томе”.

Извор: euinfo.rs