Одржана промоција књиге „Ромологија“ : Инклузија

Тим за социјално укључивање и смањење сиромашва Владе Републике Србије одржао је 15. марта 2021. године online промоцију књиге Ромологија, аутора Рајка Ђурића, истакнутог борца за права Рома и Ромкиња, књижевника, публицисте и једног од највећих познавалаца историје ромског народа, културе и језика.

Књига разматра појам, дефиницију и развој ромологије као научне дисциплине, затим културу, идентитет, историју (у којој значајно место заузима холокауст Рома), граматику и стандардизацију ромског језика.

Према речима Драгане Јовановић Аријас, менаџерке Тима за социјално укључивање и смањење сиромашва Владе Републике Србије, интердисциплинарност и свеобухватност приступа чине Ромологију важним научним ресусом, због чега би ова књига требало да постане уџбеник на високошколским установама.

Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, казала је да је од велике важности да имамо приказане примере људи који знају и који су жељни образовања. Међутим, како је напоменула, нема довољно отворености приступа да посматрамо припаднике ромске националне мањине изван стереортипа. „Зато се публици треба обратити радовима, ставовима, биографијама оних који су живели међу нама и урадили све да би генерације припадника ромске мањине испед нас живеле боље, квалитетније, једнакије. Не мислим да је етнички профил гаранција за било шта, али дубоко верујем да већина која носи одговорност за то како се припадници једног друштва осећају, има обавезу да промовише добро међу нама“, закључила је Чомић.

Књига Ромологија надопуњује низ мера које се предузимају у области образовања Рома и Ромкиња, са циљем да се унапреди образовна структура ове националне заједнице. Како је објаснила Анамарија Вичек, државна секретарка у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, ангажовање педагошких асистената показало се као једна је од најбољих пракси, јер је њихова подршка ромској деци, родитељима и наставницима од огромног значаја. „Верујемо да ће Ромологија бити инспирација за наставнике који не предају само историју или изборни програм ромског језика са елементима национале културе, јер глас матерњег језика је глас његовог народа. Зато је задатак свих нас да уложимо сву снагу да се глас језика не угаси, већ да се чује још јаче“, казала је Вичек.

Председник Националног савеза ромске националне мањиме Далибор Накић објаснио је да је ромологија млада научна дисциплина, али да је изузетно важна за очување националног идентитета Рома. „Зато ова публикација има велики значај за Роме, не само у Србији, већ и шире. Надам се да ће књига инспирисати младе, без обзира на националну припадност, да се баве овом темом, а књига ће засигурно бити важна научна грађа за даља истраживања“, казао је Накић и изразио велику захваност Рајку Ђурићу за очување језика, културе и традиције Рома.

Да ће ова књига допринети да се ромологија као акедемска област уздигне још више, указао је Бранко Ђурић, новинар Радио Београда. „Важно је да на једном месту имамо суштину свега онога што ромологију данас чини – од историје, егзодуса и изласка Рома из Индије, преко холокауста, културе, језика. Ово је прилика да се сами Роми упозању са собом, али и да се други народи упознају са идентитетом ромског народа“, казао је Ђурић и истакао да је посебно важно да ромологија постане део редовног школства. „Медијска компонента је такође много важна, па се тако Радио Београд труди да својим програмом на ромском језику сачува стандардизовани ромски језик, као важан елемент идентитета Рома“, закључио је Ђурић.

Професорка Високе школе за васпитаче „Михаило Палов“ у Вршцу Марија Александровић објаснила је зашто је посебно важно да знамо где је данас стандардни ромски језик, који је посебна област којој је аутор књиге био посвећен. „Још 1971. године указано је на то да ромски дијалекти у СФРЈ имају више сличности него разлика, а 2010. је поново покренута иницијатива за стандардизацију ромског језика, а том радном групом је председавао управо Рајко Ђурић“, казала је Алексанровић и указала да савремени стандардни ромски језик има 38 слова и користи латинично писмо. Ромски језик се почео изучавати као изборни предмет у школама 1986. године, а данас 68 основних школа широм Србије има предмет Ромски језик са елементима националне културе, док је Висока школа у Вршцу једина у региону која се бави изучавањем ромског језика. „Улогу у стандардизацији сваког језика имају не само образове институције, већ сви који се језиком баве јавно, као што су медији, судски тумачи и преводиоци“, закључила је Александровић.

Услови за развој ромологије почели су да се стварају седамдесетих година прошлог века. „Раније је постојала циганологија која се бавила физичким карактеристикама Рома, на основу којих су извођени ставови и закључци о овом народу“, казао је Драгољуб Ацковић, директор Музеја ромске културе. „Ромологија се односи на људе који потичу са простора Индије, а Ђурић је ову дисциплину дефинисао као скуп наука који се бави истраживањем живота Рома у свим његовим појавним формама“, објаснио је Ацковић. „Ова књига је темељ за све књиге које морају да настану“, истакао је Ацковић.

„Ромологија Рајка Ђурића је допринос светској науци“, истакао је Осман Балић, представник Сталне конференције ромских удружења грађана. „Из кризе у којој се већ дуго налази, ромски народ могу да извуку само наука и струка. Од настанка модерног ромског покрета, Роми настоје да створе материјална и духовна добра у циљу подољшања квалитета свог живота, али и разумевања сврхе постојања“, објаснио је Балић и указао на важност препознавања свих елемената идентитета Рома: нације, религије, језика и културе. Он је казао да је ромско друштво у развоју и да је то најмлађа нација у Европи, али и да су Роми у огромној мери социјално зависни. „Књига ће доприносити хуманизацији друштва, као и даљем развоју ромске заједнице“, закључио је Балић.

Промоција књиге "Ромологија" - Осман Балић

Славица Денић, координаторка за социјално укључивање Рома и Ромкиња Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, казала је да је идеја ове публикације била да захвати све елементе идентита ромске заједнице. „Настојали смо да се позабавимо историјом Рома, од егзодуса из Индије до данас“, објаснила је Денић и указала да је изучавање културе, традиције, језика и историје ове националне мањине посебно важно у погледу смањења дискриминације и предрасуде према Ромима.