Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Србији нема системске дискриминације али постоји девет најугроженијих група у које спадају и припадници ЛГБТ заједнице, речено је 10. фебруара на трибини „Стварање толеранције и разумевања према ЛГБТ популацији у српском друштву“. Истог дана на другом скупу представник организације Дуга рекао је да је после обуке за рад запослених у систему социјалне заштите са сексуалним мањинама у свакој локалној самоуправи један правник, социјални радник и психолог обучен за рад са ЛГБТ заједницом.

Саветник у Канцеларији за људска и мањинска права Владимир Шоћ рекао је на трибини да је анализа извештаја заштитника грађана и бројних институција и организација које се баве заштитом људских права, борбом против дискриминације и насиља, показала да су међу најугроженијим припадници националних мањина, верских заједница и верских група, жене, представници ЛГБТ, стари, деца, мигранти и избеглице.

Такође, додао је, у ту групацију спадају и особе чије је здравствено стање основ за дискриминацију.

Адвокат из Комитета правника за људска права Кристина Тодоровић рекла је да би један од најзначајних механизама у заштити ЛГБТ популације била адекватна казнена политика и примена члана закона 54 који се односи на злочин из мржње.

„У Србији не постоји ниједна пресуда заснована управо на том члану закона, иако он постоји од 2012. године“, навела је Тодоровић и додала да би насилницима требало изрицати и психо-социјални третман, попут рада са ЛГБТ популацијом.

Припадници ЛГБТ популације насиље ретко пријављују организацијама цивилног друштва а још ређе институцијама, рекла је саветница у Београдском центру за људска права Јована Стопић и додала да је питање личне безбедности приоритет ЛГБТ заједнице.

Према њеним речима, истраживања су показала да је велики број пирпадника ЛГБТ заједнице био изложен неком виду насиља, чак 70% вербалном и психичком, а 20% и физичком насиљу.

Милан Филиповић из Комитета рекао је да би разлог за то што се члан закона 54 не примењује могао бити у обуци носилаца правосудних функција.

Шоћ је навео да у Србији, ипак постоји дискриминација јер она постоји од кад постоји и друштво.

“Зато би било нереално да хоћемо потпуно да искоренимо дискриминацију, али хоћемо да је у што већој мери спречимо да се дешава у нашој земљи“, рекао је Шоћ.

Округли сто реализован је у оквиру пројекта стварања толеранције према припадницима ЛГБТ заједнице у организиацији Комитета правника за људска права, уз подршку Канцеларије за људска и мањинска права и Министарства спољних послова Норвешке.

У свакој општини по психолог и правник обучени за рад са ЛГБТ заједницом

Истог дана на конференцији „Напредни тренинзи за рад са сексуалним и родним мањинама и њиховим породицама у систему социјалне заштите“ представник организације Дуга Александар Прица рекао је да је после обуке за рад запослених у систему социјалне заштите са сексуалним мањинама у свакој локалној самоуправи један правник, социјални радник и психолог обучен за рад са ЛГБТ заједницом.

Канцеларија за људска и мањинска права и организација Дуга заједно спроводе тренинге за запослене у социјалној заштити, како би на што адекватнији начин помогли ЛГБТ особама.

Директорка Канцеларије Сузана Пауновић рекла је да је циљ обуке био да се развије свест о толеранцији према сексуалним мањинама, да се највише радило са младима, као и да је најважније то што су у програм укључене и неразвијене локалне средине, чиме је обухваћена цела Србија.

Александар Прица је новинарима у Палати Србија рекао да је највећи проблем што се ЛГБТ особе плаше да своје проблеме изнесу запосленима у социјалној заштити, Министарству унутрашњих послова или у здравственом систему и да су кроз тренинге запослени у систему социјалне заштите обучени да на адекватан начин сагледају проблеме сексуалних мањина.

„Не могу да кажем да су ЛГБТ особе имале не знам каквих проблема у систему социјалне заштите, али до сада као и у другим системима нису користили услуге. ЛГБТ популација, уколико има проблема и треба да се обрати МУП’у, систему социјалне заштите, просто се плаши. Због стигме, дискриминације“, рекао је Прица.

Директорка Покрајинског завода за социјалну заштиту Татјана Грнчарски казала је да ће се завод залагати да се са мањинама поступа професионално и да се у центрима за социјални рад искорене предрасуде о сексуалним мањинама ако постоје.

„Треба да се промени приступ појединцима који припадају сексуалној мањини и да се помогну породицама да лакше прихвате опредељење свог члана породице“, рекла је Грнчарски новинарима.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs