Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U Srbiji nema sistemske diskriminacije ali postoji devet najugroženijih grupa u koje spadaju i pripadnici LGBT zajednice, rečeno je 10. februara na tribini “Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu”. Istog dana na drugom skupu predstavnik organizacije Duga rekao je da je posle obuke za rad zaposlenih u sistemu socijalne zaštite sa seksualnim manjinama u svakoj lokalnoj samoupravi jedan pravnik, socijalni radnik i psiholog obučen za rad sa LGBT zajednicom.

Savetnik u Kancelariji za ljudska i manjinska prava Vladimir Šoć rekao je na tribini da je analiza izveštaja zaštitnika građana i brojnih institucija i organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava, borbom protiv diskriminacije i nasilja, pokazala da su među najugroženijim pripadnici nacionalnih manjina, verskih zajednica i verskih grupa, žene, predstavnici LGBT, stari, deca, migranti i izbeglice.

Takođe, dodao je, u tu grupaciju spadaju i osobe čije je zdravstveno stanje osnov za diskriminaciju.

Advokat iz Komiteta pravnika za ljudska prava Kristina Todorović rekla je da bi jedan od najznačajnih mehanizama u zaštiti LGBT populacije bila adekvatna kaznena politika i primena člana zakona 54 koji se odnosi na zločin iz mržnje.

“U Srbiji ne postoji nijedna presuda zasnovana upravo na tom članu zakona, iako on postoji od 2012. godine”, navela je Todorović i dodala da bi nasilnicima trebalo izricati i psiho-socijalni tretman, poput rada sa LGBT populacijom.

Pripadnici LGBT populacije nasilje retko prijavljuju organizacijama civilnog društva a još ređe institucijama, rekla je savetnica u Beogradskom centru za ljudska prava Jovana Stopić i dodala da je pitanje lične bezbednosti prioritet LGBT zajednice.

Prema njenim rečima, istraživanja su pokazala da je veliki broj pirpadnika LGBT zajednice bio izložen nekom vidu nasilja, čak 70% verbalnom i psihičkom, a 20% i fizičkom nasilju.

Milan Filipović iz Komiteta rekao je da bi razlog za to što se član zakona 54 ne primenjuje mogao biti u obuci nosilaca pravosudnih funkcija.

Šoć je naveo da u Srbiji, ipak postoji diskriminacija jer ona postoji od kad postoji i društvo.

”Zato bi bilo nerealno da hoćemo potpuno da iskorenimo diskriminaciju, ali hoćemo da je u što većoj meri sprečimo da se dešava u našoj zemlji”, rekao je Šoć.

Okrugli sto realizovan je u okviru projekta stvaranja tolerancije prema pripadnicima LGBT zajednice u organiziaciji Komiteta pravnika za ljudska prava, uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava i Ministarstva spoljnih poslova Norveške.

U svakoj opštini po psiholog i pravnik obučeni za rad sa LGBT zajednicom

Istog dana na konferenciji “Napredni treninzi za rad sa seksualnim i rodnim manjinama i njihovim porodicama u sistemu socijalne zaštite” predstavnik organizacije Duga Aleksandar Prica rekao je da je posle obuke za rad zaposlenih u sistemu socijalne zaštite sa seksualnim manjinama u svakoj lokalnoj samoupravi jedan pravnik, socijalni radnik i psiholog obučen za rad sa LGBT zajednicom.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava i organizacija Duga zajedno sprovode treninge za zaposlene u socijalnoj zaštiti, kako bi na što adekvatniji način pomogli LGBT osobama.

Direktorka Kancelarije Suzana Paunović rekla je da je cilj obuke bio da se razvije svest o toleranciji prema seksualnim manjinama, da se najviše radilo sa mladima, kao i da je najvažnije to što su u program uključene i nerazvijene lokalne sredine, čime je obuhvaćena cela Srbija.

Aleksandar Prica je novinarima u Palati Srbija rekao da je najveći problem što se LGBT osobe plaše da svoje probleme iznesu zaposlenima u socijalnoj zaštiti, Ministarstvu unutrašnjih poslova ili u zdravstvenom sistemu i da su kroz treninge zaposleni u sistemu socijalne zaštite obučeni da na adekvatan način sagledaju probleme seksualnih manjina.

“Ne mogu da kažem da su LGBT osobe imale ne znam kakvih problema u sistemu socijalne zaštite, ali do sada kao i u drugim sistemima nisu koristili usluge. LGBT populacija, ukoliko ima problema i treba da se obrati MUP'u, sistemu socijalne zaštite, prosto se plaši. Zbog stigme, diskriminacije”, rekao je Prica.

Direktorka Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu Tatjana Grnčarski kazala je da će se zavod zalagati da se sa manjinama postupa profesionalno i da se u centrima za socijalni rad iskorene predrasude o seksualnim manjinama ako postoje.

“Treba da se promeni pristup pojedincima koji pripadaju seksualnoj manjini i da se pomognu porodicama da lakše prihvate opredeljenje svog člana porodice”, rekla je Grnčarski novinarima.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs