Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

На донаторској конференцији организованој 16. јула у Бриселу како би се помогло Србији и Босни и Херцеговини у отклањању последица од поплава прикупљено је око 1,8 милијарди евра за обе државе. За отклањање последица поплава у Србији прикупљено је 995 милиона евра, а за Босну и Херцеговину 809 милиона. Та средства, која су обећали представници 23 међународне организације и 60 земаља, биће употребљена пре свега за обнову инфраструктуре, стамбених објеката, пољопривреде и малих предузећа. Укупна штета од поплава је у Србији процењена на милијарду и по евра, а у БиХ на око две милијарде евра.

Представници 23 међународне организације и банака, као и 60 земаља обећали су да ће доставити договорену суму, највећим делом врло повољних кредита, у року од најкасније шест месеци.

На конференцији “Обновимо заједно”, оцењено је да су најпрече потребе Србије за отклањање штета 830 милиона евра а Босне – 650 милиона евра, док је установљено да је укупна штета у Србији милијарду и петсто милиона евра, а у Босни две милијарде евра.

Прикупљено је и 42 милиона евра за прекограничне пројекте у региону, махом за изградњу система за спречавање поплава и природних катастрофа, а то је превасходно уређење сливова Саве и Дунава, изградња брана, насипа, система канала и иригације. Највећи део средстава биће употребљен за обнову инфраструктуре, енергетике, путева, стамбених објеката, кљуцног сектора пољопривреде и малих предузећа, пише у закључцима донаторске конференције.

Међу највећим донаторима је била Европска банка за обнову и развој која је Србији већ ставила на располагање преко 300 милиона евра за обнову јавног сектора, а Босни 58 милиона евра, док је обема земљама одобрено још по 100 милиона евра за потребе малих и средњих општина у отклањању последица поплава.

Европска инвестициона банка је на конференцији саопштила да је за Србију одобрено 170 милиона евра, а за Босну 90 милиона евра, Међународни монетарни фонд је најавио 95 милиона за Босну, Светска банка, поред осталог, 200 милиона евра позајмица Србији за мала и средња предузећа, 100 милиона за обнову енергетике и пољопривреде, као и 200 милиона БиХ за средња и мала предузећа, Развојна банка Савета Европе је Босни одобрила позајмице од 69 милиона, а Србији у висини од 32,5 милиона за подршку малим и средњим фирмама.

Међународна финансијска корпорација, чланица Светске банке, је одобрила заједно Србији и БиХ 370 милиона за обнову инфраструктуре и привреде.

Појединачно гледано, Јапан дао по пет милиона неповратних средстава Србији и Босни, Данска заједно обема земљама 7 милиона евра, Шведска, поред ранијих 15 милиона евра, још по 2 милиона Србији и Босни, Велика Британија два милиона фунти, Кина је саопштила да ће наставити да помаже.

Турски председник је саопштио да је Влада у Анкари већ дала три милиона евра Босни и 400.000 Србији, а даће још два милиона Босни и 1.350.000 Србији.

Русија је указала на велику помоћ одмах у мају и предочила да је укупна руска помоћ преко 30 милиона евра, уз опаску да се у поплавама које су погодиле Србију показало колико је користан заједнички српско-руски центар у Нишу за отклањање природних катастрофа.

Италија је дала обема земљама два милиона евра, Норвешка 4,5 милиона евра, Аустрија 4 милиона, Међународни црвени крст 4 милиона, Црвени крст Аустрије и иста организација у Немачкој по 4 милиона такође неповратних средстава.

Косово је такође, на позив Европске комисије, било представљено на конференцији с таблом на којој је била звездица, што је знак посебног статуса Косова за ЕУ, а амбасадорка владе у Приштини је рекла да “народ на Косову саосећа с народима земаља које су погођене поплавама”.

Катар је дао “поклон” од 10 милиона катарских динара Србији и БиХ.

Представници САД су истакли да је америчка помоћ Србији и БиХ достигла 16,5 милиона долара, а да ће још одобрити 10 милиона долара, али су такође у једној политичкој поруци нагласили да су “импресионирани напретком Србије у преговорима о чланству с ЕУ”, уз напомену да још треба доста да се учини у бици против корупције и уврежењу владавине права.

Амерички представници су указали и на то да је идуће године 20. годишњица од Дејтонског споразума и да су – иако је међународна заједница уложила више милијарди евра у БиХ – тамошњи политички вођи мало учинили за трајни напредак те земље.

Порука солидарности

Европска комесарка Кристалина Георгијева је на крају овог скупа оценила да је то био велики успех и поновила на српском језику поруку “Нисте сами”, упућену званичницима Србије и БиХ.

Организатори донаторске конференције у Бриселу за отклањање последица мајских поплава у Србији и БиХ су били Европска комисија, Француска и Словенија. Европски комесари Штефан Филе и Кристалина Георгиева, словеначка премијерка Аленка Братушек и француски министар Лоран Фабијус указали су да су солидарност и помоћ потребни зато што БиХ и Србија не могу саме да обнове погођена подручја нити да у краћем року опораве своје привреде.

Председник Србије Томислав Николић је у Бриселу пренео да, по процени коју је Влада Србије сачинила у сарадњи са Европском унијом и Уједињеним нацијама, штета изазване поплавама у Србији износи 1,5 милијарди евра. Николић је у говору на донаторској конференцији за помоћ Србији и БиХ рекао да ће се Србија са последицама поплава борити годинама, а да је сасвим извесно да ће тада настала катастрофа изазвати привредну рецесију.

Председник Србије рекао је да Србија не може да надоканди сву штету само из донација и помоћи, и да ће можда три четвртине штете морати сама да поднесе, али да је у невољи “све што човек добије, сваки знак пажње, солидарности и помоћи – знак за вечност”.

У име Владе Србије Марко Благојевић је предочио да су потребе Србије за обнову инфраструктуре и стамбених објеката 943 милиона евра, а да су за опоравак потребна још 403 милиона. Благојевић је рекао да ће српска економија због штета од поплава, уместо очекиваног раста од 0,5% БДП-а у овој години имати пад од 0,4%.

Он је рекао да укупна штета износи 1,5 милијарду евра, да од тога у производном сектору штета износи милијарду и шездесет три милиона, стамбеном сектору нанета је штета од 230 милиона, инфраструктури 192 милиона, а рударству и енергетици 487 милиона евра.

Председник тројног председништва БиХ Бакир Изетбеговић оценио је да је за најпрече потребе отклањања штете у тој земљи нужно да се сакупи милијарду и седам стотина хиљада евра и да је најважније да се до зиме обнове куће и станови.

Шеф дипломатије БиХ Златко Лагумџија, дајући подробну процену штете, рекао је да је краткорочно хитно потребно 640 милиона евра. Лагумџија је упутио и политичку поруку својој земљи, рекавши да је сада потребно јединство, и “не прича, већ посао”.

Званичници Србије и БиХ су потврдили решеност да се укључе у Механизам цивилне заштите Европске уније.

Извор: Бета, Драган Благојевић дописник агенције Бета, преузето са www.euractiv.rs