На 67. Конгресу психолога Србије, одржаном од 22. до 25. маја 2019. године, организован је Округли сто „Интеркултурално образовање и развијање школског етоса који подржава уважавање различитости” који је окупио еминентне стручњаке/иње из области интеркултуралног образовања.
Циљ овог округлог стола био је да кроз дискусију са психолозима и психолошкињама практичарима/кама размотри допринос интеркултуралног образовања стварању школског амбијента који подржава учење, укљученост и потпуни развој ученика и ученица из различитих културних и етничких група, с посебним освртом на ученике/це мигранте/киње.
Интеркултурално образовање је образовање које уважава и подржава различитост у свим областима људског живота. Путем интеркултуралног образовања подстиче се развој интеркултуралне осетљивости и стицање компетенција неопходних за успешну интеркултуралну комуникацију и дијалог.
Поред настојања да децу и младе оспособи за продуктиван живот у савременом мултикултуралном друштву, интеркултурално образовање настоји и да обезбеди једнаке образовне шансе и подржи школска постигнућа свих ученика и ученица. Тиме овај вид образовања води образовној и друштвеној инклузији уместо искључености и сегрегацији, и доприноси квалитетном образовању за све ученике/це. Другим речима, значајна одлика интеркултуралног образовања је да се оно залаже за људска права, равноправност, једнаке могућности, друштвену правду и инклузију, а супротставља се неправди, нетолеранцији, говору мржње, предрасудама и дискриминацији.
Путем интеркултуралног образовања подстиче се и развија заједништво, уважавање, толеранција и солидарност између ученика/ца, припадника/ца већинске и мањинске заједнице. Кроз учење о другима и другачијим јачају се позитивни односи и превладавају препреке у интеракцији, а остварује се и право сваког ученика/це на различитост и недискриминацију. И у школама које се обично сматрају културно „хомогеним“ је важно да деца и млади уче како да смање простор за нетрпељивост, формирање стереотипа и предрасуда, како да стварају климу узајамног поверења и како да кроз дијалог разрешавају неспоразуме и сукобе. Уколико се кроз интеркултурално образовање код деце и младих не подстиче стицање интеркултуралне осетљивости она су под ризиком да у свом развоју остану на неком од етноцетричких стадијума, које одликује избегавање културних разлика, или одбрамбени став према њима, стереотипно и омаловажавајуће виђење припадника/ца других култура, а у неким случајевима насилничко понашање и дискриминација припадника/ца других културних група.
Уважавање различитости је од посебног значаја у школи и разреду јер деца и млади неће бити у стању да се ангажују у процесу сазнавања и учења уколико њихове базичне социјалне потребе, као што су потреба за сигурношћу, уважавањем и припадањем, претходно нису задовољене.
На округлом столу су говорили: Драгана Ђурић (Национална асоцијација родитеља и наставника Србије), Јован Комленац (Гимназија „Сава Шумановић”, Шид), Мирјана Беара (Студијски програм за психологију Департмана за филозофске науке Државног универзитета у Новом Пазару), Славица Кијевчанин (Песталоци дечија фондација), Тијана Јокић (Центар за образовне политике, Београд), Јелена Врањешевић (Филозофски факултет, Београд).
Извор: www.obrazovanje.org
Оставите коментар