Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Онлајн лекари стигли у Србију

Објављено 08.03.2016.

vismedic_sajtТелемедицина је нова грана пружања услуга у оквиру које пацијент контактира лекара уз помоћ Интернета, паметних телефона и компјутера. Пракса из Сједињених Америчких Држава све је присутнија у Европи, а од прошле јесени и у Србији захваљујући развоју једног старт-ап пројекта.

Пацијенткиња из Србије на једном аеродрому, ван домовине, морала је да се консултује са лекаром. Уместо да нестрпљиво чека повратак кући, укључила је лаптоп и добила савет од свог доктора шта да ради како би спречила здравствену тегобу. Ово је један од примера како Интернет платформа „Вис медик” (vismedic.rs), национални победник такмичења за најбољи старт-ап у Србији „Ринг Србија”, у организацији Удружења младих привредника, функционише у пракси.

Платформа је покренута пре три године на основу идеје која је сазревала код оснивача Јована Пауновића, Алексе Јорге и Раста Илића, десетак година уназад. Наиме, како се Јован пре доста година суочио са озбиљним здравственим проблемом и лично уверио колико времена и стрпљења је потребно да се дође до неког специјалисте или чује мишљење другог лекара, решили су да нову област – онлајн медицину на даљину – доведу у нашу земљу.

Портал је намењен добијању лекарских савета, упознавању са мишљењем различитих лекара, разговору са специјалистима којих, на пример, нема у месту становања пацијента, без одласка у ординацију. Све без чекања и преласка физичке раздаљине.

После победе на такмичењу у Србији, средином јануара, тим који је креирао веб платформу учествовао је на регионалном такмичењу „Ринг” у Бугарској.

– Тамо смо, како смо незванично сазнали, били другопласирани. Победнички тим из Румуније био је толико доминантан у односу на остале да се нико није надао победи, прича Горан Оцокољић, директор маркетинга „Вис медика” и додаје да је победнички старт-ап из Румуније осмислио штампач применљив у аутомобилској индустрији. – За годину дана патент су продали компанијама аутомобилске индустрије чиме су се позиционирали на тржишту и превазишли идеју малог почетног бизниса, објашњава он.

У београдском пионирском тиму ради десетак младих инжењера, програмера и веб дизајнера, у удобној канцеларији смештеној у самом срцу главног града Србије. Иако раде на нечему што је још увек непознато на овим просторима, поставили су план да до краја 2017. достигну цифру од 10.000 онлајн лекарских консултација месечно.

Горан Оцокољић, директор маркетинга „Вис медика”, са победничким пехаром после успеха на националном такмичењу

Горан Оцокољић, директор маркетинга „Вис медика”, са победничким пехаром после успеха на националном такмичењу

– За сада проширујемо сарадњу са што већим бројем здравствених установа и осигуравајућим друштвима. Тренутно је на листи око 190 лекара, из скоро свих грана медицине. Уједно их обучавамо како да воде видео консултације са пацијентима, појашњава Оцокољић.

Не сме се смести с ума да је оваква врста услуге ипак секундарног типа. Ништа не може да замени одлазак у ординацију или лабораторију на преглед, додаје наш саговорник.

Пракса је заживела пре неколико година у Сједињеним Државама. Спроведена су истраживања која су указала да највећи број посета лекару заврши само разговором и да се пацијенти не задржавају дуже од 12 до 15 минута. У времену геџета и савремене технологије, скоро је немогуће искључити их из области здравства.

Старт-ап „Вис медик” функционише тако што се регистрацијом на сајту пацијенту отвори виртуелни картон, те он сам контактира лекаре и заказује термин. Време је ограничено на 20 минута, а да би се ступило у контакт потребни су паметни телефон или компјутер са слушалицама, камером и микрофоном. Цене су за 30 до 40 процената ниже од ценовника који важи када пацијент физички долази у ординацију.

За сада су на листи лекари само из приватних здравствених установа. Постојећа законска регулатива за сада не препознаје телемедицину у медицинским установама чији је оснивач Република Србија.

Прошле јесени за тим из Београда сазнали су представници највећег словеначког бизнис инкубатора „АБЦ акцелератор” . Уследио је позив и тренутно у Љубљани троје наших стручњака спроводи оно што је у Србији рађено претходних годину и по дана.

У београдском тиму поносни су што су међу њима инжењери који су се школовали у иностранству, али су се вратили у Србију.

– Верујемо да ће ово јако брзо превазићи ниво стар-апа. Подаци у Сједињеним Америчким Државама говоре да ће се број здравствених онлајн консултација наредних година удвостручити. До краја ове године очекује се до 180 милиона онлајн „прегледа”, илуструје Оцокољић.

На питање шта је важно да млади знају пре него што крену у реализацију неког посла, он саветује:

– Најважнија је идеја и јако много рада, енергије и труда. Таква врста ангажовања не трпи седмочасовни радни дан. Понекад је потребно да се буде ангажован. И наравно препоручујем ИТ област, јер нове технологије одавно нису нове.

У Србији је више од 50 процената незапослених међу младима старости до 35 година. У категорији особа од 20 до 24 година 90.000 њих нема посао, а од 25 до 29 година њих 100.000.

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]