Осам векова Магна карте : Инклузија

magna_carta Последња четири оригинална примерка Магна карте први пут су 2. фебруара изложена на истом месту, у британској Националној библиотеци у Лондону. Повод за то је обележавање 800 година од настанка овог текста којим су постављени темељи модерне демократије и уставног права. Овај стари текст је, међутим, како указују стручњаци и даље актуелан, посебно у тренутку када се тражи равнотежа између очувања безбедности грађана и поштовања права појединаца.

Судија британског Врховног суда Антони Кларк (Anthony Clarke) један је од оних који сматрају да Магна карта или Велика повеља слободе данас придобија посебан значај. Реч је о тренутку када владе западних земаља траже равнотежу између неопходности да се гарантује безбедност грађана и поштоања њихових појединачних права, првенства права и правосуђа.

Велику повељу слободе потписао је 15. јуна 1215. краљ Енглеске Јован без земље. То је учинио под притиском побуњених барона који су желели да ограниче дискрециону власт двора. Овај текст је био надахнуће за многе друге правне текстове, попут Петиције оправима из 1628.године, устава САД из 1789. и Универзалне декларације о правима човека из 1948. године.

Између 2. и 4. фебруара 1.215 срећника ће имати јединствену прилику да сопственим очима виде четири копије овог документа у Британској националој библиотеци. За то се пријавило 50.000 особа, а извлачени су насумично.

Иначе се два примерка налазе у збирци Националне библиотеке, док су преостала два у Линколн катедрали на истоку Енглеске и у катедрали Салисбери на југу.

Ова четири пергамента су једине сачуване копије направљене непосредно након што је постигнут споразум између Јована без земље и барона у Ранимиду, на обали Темзе, западно од Лондона. Након излагања у библиотеви биће представљена 5. фебруара у британском парламенту.

Национална библиотека је још 2013. године најавила да ће за њену годишњицу 2015. током три дана изложити све првобитне примерке тог документа.

Клер Бреј, главни кустос одељења средњевековних рукописа Библиотеке рекла је да би поређењем примерака Магна карте стручњаци могли да добију нови увид у документа и писаре који су их исписивали на латинском језику.

Повеља с муком донета

Магна карта је у 13. веку више пута поново издата и до данас постоји 17 примерака тих каснијих издања. Петнаест је у Великој Британији, једна у Парламенту Аустралије, а једна у Архиви САД.

Од краља се тражило да се одрекне одређених права и да поштује одређену законску процедуру као и да прихвати да краљева воља може бити ограничена законом.

Они који знају латински моћи ће да покушају да дешифрују 63 клаузуле које и даље снажно звуче и осам векова након писања.

“Ниједан слободан човек неће бити ухапшен или затворен у тамницу или лишен поседа, нити стављен ван закона, нити изгнан или на било који други начин унесрећенм нећемо радити против њега нити послати некога против њега без законске пресуде особа равних њему и то у складу са законима земље”, наводи се у најчувенијем члану 39 овог документа.

Краљ Јован се борио против повеље и она је с тешком муком донета.

Само неколико седмица након потписивања Магна карте, папа Иноћентије III је поништио тај документ. Наредне године регент младог престолонаследника Хенрија III је вратио овај документ у мање радикалној верзији.

Након тога, повеља је пала у заборав све до 17. века. Међутим, начела која су у њи ј изнета су пооцени Британске народне библиотеке постала “снажан крик међународног јединства против произвољности ” одлука власти.

Магна карта и даље актуелна

Антони Кларк из Врховног суда казао је да се у многим деловима света и даље позивају на начела Магна карте када се тражи универзални приступ слободи, једнакости пред законом и правно ограничавање политичке власти.

Удружење Фондација Магна карта које води меморијални центар из Ранимида оценило је да је значај овог документа све већи.

“800 година касније добри дани су и даље пред Магна картом”.

“Симбол слободе, демократије и правних прописа, повеља је жестоки противник деспотизму”, тврде у овом удружењу и сматрају да су начела Магна карте била надахнуће и за Арапскло пролеће.

Адвокат Дејвид Вутон указао је и да је енглеско право постало стандард у светском трговинском праву, пре свега захваљујући заштитама које су успостављене повељом.

“Инвеститори сматрају да је њихов новац безбедан овде (у Лондону) захваљујући заштити коју пружа правни систем”, објаснио је он, додајући да постоји “тесна веза између економског развоја, социјалног развоја и квалитета правосудног система у земљи”.

Осам векова Магна карте биће обележено стотинама догађаја – изложбама, расправама, вечерама, представана и другим догађајима. Предвиђен је и дан међународне комеморације 15. јуна у Ранимиду.

Извор: АФП, Бета, преузето са www.euractiv.rs