Влада Републике Србије
Незапосленост младих је у порасту након неколико година побољшања
Глобални економски раст у 2016. процењује се на 3,2 одсто, што је за 0,4 процентних поена ниже од предвиђеног раста крајем 2015. Силазна путања је резултат рецесије која је дубља него што се очекивало. Поред тога, раст у земљама у развоју износи само 4,2 посто у 2016. и представља најнижу стопу раста још од 2003. године. Упркос очекивању благог побољшања глобалног раста у 2017. години, глобалне инвестиције и одлуке о запошљавању остаће на ниском нивоу суочене са несигурношћу узроковану брзом променом окружења.
Глобална стопа незапослености младих је у порасту након низа година побољшања и достигла је 13,1% у 2016. (наспрам 12,9 у 2015.) што је веома близу свог историјског врхунца у 2013. години (у 13,2 одсто) и очекује се да толико остане и у 2017. години. Као резултат тога, након смањења незапослености за скоро 3 милиона радника између 2012. и 2015. године, број незапослених младих је порастао за око пола милиона у 2016. години и достигао 71 милион. Прогнозира се да ће број младих незапослених остати на том нивоу и у 2017. години. Погоршање је нарочито изражено у земљама у развоју у којима се предвиђа да стопа незапослености порасте са 13.3 одсто у 2015. на 13,7 одсто у 2017. (53,5 милиона незапослених у 2017, у поређењу са 52,9 милиона у 2015. години). Стопа незапослености у растућим земљама очекује се да остане релативно стабилна, око 9,5 одсто, али апсолутно да се повећа за око 0,2 милиона у односу на 2016. годину и да достигне 7,9 милиона незапослених младих у 2017. години, углавном због повећања радне снаге. Коначно, у развијеним земљама, стопа незапослености међу младима у 2016. години је износила 14,5 одсто, односно 9,8 милиона људи, док се за 2017. годину очекује благ пад на 14, 3%.
Квалитет посла, посебно у растућим и земљама у развоју, остаје главна брига за младе
Велики број младих који раде не зарађује довољно како би се извукао из сиромаштва. Заправо, око 156 милиона запослених младих у растућим привредама и земљама у развоју живи у екстремном сиромаштву (троши мање од 1.90 $ дневно) или умереном сиромаштву (троши између 1.90 $ и 3.10 $ дневно). Поред тога, млади су у 2016. години показали много вишу стопу сиромаштва запослених од одраслих: 37,7 процената запослених младих нашло се у екстремном или умереном сиромаштву, у односу на 26 одсто одраслих. У развијеним земљама млади су у већем ризику од релативног сиромаштва (које је дефинисано као живот са мање од 60 процената просечног прихода) упркос томе што имају посао. На пример, удео запослених младих који су изложени ризику од сиромаштва је 12,9 одсто у ЕУ-28 у 2014. години, у поређењу са 9,6 одсто радно активног одраслог становништва старости од 25 до 54. Поред ниске плате, млади људи често раде против своје воље у неформалном односу, скраћено радно време и/или неодговарајуће привремене и повремене послове.
Долази до повећања спремности за миграцију
Суочени са ризиком од незапослености, сиромаштва и/или рањиве запослености, млади људи имају тенденцију да размишљају о иностранству како би стекли боље образовање и веће могућности за запошљавање. У 2015. години, преко 50 милиона миграната је старости између 15 и 29 година, а 20 одсто светске популације младих у овом узрасту изјаснило се да је спремно да се трајно пресели у неку другу земљу. На регионалном нивоу, склоност миграцијама међу младима је највиша у подсахарској Африци, Латинској Америци и Карибима и износи 38 процената (подаци из 2015. године), а одмах затим следи Источна Европа са 37 процената. У Северној Африци ова стопа спремности младих да напусте своју земљу износи 35%, а у арапским државама је ова стопа порасла са 21 одсто у 2009. на 28 одсто у 2015. години. Најнижу просечну склоности ка пресељењу имају становници Јужне Азије и Северне Америке, где је само 17%, односно 15% младих спремно да напусти своју земљу. У сваком региону, а посебно у подсахарској Африци, Северној, Јужној и Западној Европи, разлике између земаља су знатне, док је заједничка карактеристика да млади у сиромашним земљама показују вишу склоност миграцијама.
Напредак је остварен у погледу образовања, али превише младих људи није ни запослено, ни у образовању или обуци
Глобалне стопе учешћа младих у укупној радној снази прате дугорочни тренд и крећу се од 45, 8% (2016) до 53,6 % (2000). Све веће могућности за наставак школовања и стицање средњошколског образовања, као и пораст стопе уписа у средњу школу, која износи 75%, главни су покретачи позитивног развоја, као и начини за стицање неопходних знања и вештина, што обезбеђује боља радна места у будућности. Ипак, велики број младих, посебно у земљама у развоју, није у могућности да настави своје образовање (нпр. због економске ситуације у домаćинству), чиме само улази у зачарани круг ризика од сиромаштва услед недостатак приступа бољим пословима. Како стопе незапослености младих остају упорно високе, а транзиција из образовања на тржиште рада постаје све тежа, све је већи удео младих који нису ни запослени, ни у образовању или обуци (NEET). Истраживања у оквиру 28 земаља широм света показују да око 25 одсто популације младих у доби између 15 и 29 година припада NEET категорији. Резултати такође показују колико се драстично повећава NEET стопа код младих, што је посебно озбиљно питање у развијеним земљама.
Родни јаз подрива друштвени напредак
У већини показатеља тржишта рада, постоји велики диспаритет између младих мушкараца и жена, чије подупирање само доводи до још веће неједнакости током транзиције у зрело доба. Такве разлике одражавају дубоко укорењене друштвено-економске и културне изазове који имају тенденцију да несразмерно дискриминишу жене. Иако су у неким областима и регионима постигнута скромна побољшања, напредак је спор. На пример, у 2016. години учешће младих мушкараца у радној снази износило је 53,9 одсто, у поређењу са 37,3 процената за младе жене – што представља јаз од 16,6 процентних поена. То може да се упореди са јазом од око 17,8 процентних поена у 2000. (62 одсто младих мушкараца у односу на 44,2 одсто младих жена). Овај изазов је посебно изражен у Јужној Азији, арапским државама и Северној Африци, где су стопе учешћа младих жена таксативно 32,9, 32,3 и 30,2 процентних поена ниже у односу на младиће у 2016. години. Младе жене су такође суочене са вишим стопама незапослености на глобалном нивоу од младих мушкараца. У 2016. години, 13,7 одсто младих жена је идентификовано као незапослено – за цео процентни поен више од својих мушких колега. Арапске државе и Северна Африка показали су највеће гепове стопа незапослености између мушкараца и жена старости од 15 до 24 – 27,6% незапослених жена наспрам 20,3% незапослених мушкраца у 2016. години – упркос успону образовања младих жена у овим регионима. У неколико региона (на пример у Северној, Јужној и Западној Европи, источној Азији и Северној Америци) стопе незапослености међу девојкама су ниже од стопа незапослености њихових мушких колега.
Побољшање исхода за младе је основа за изградњу инклузивног и одрживог друштва
Агенда за одрживи развој до 2030. пружа јединствену прилику да се угради омладинска политика у свеобухватну стратегију одрживог развоја. Побољшање исхода за младе путем запошљавања младих и развоја социјалне политике је од суштинског значаја за инклузивно и одрживо друштво. У том смислу, четири стратешка циља у оквиру Декларације о социјалној правди за фер глобализацију Међународне организације рада, усвојену 2008. године и вредновану у 2016. години, могу да помогну у развијању и обликовању националних стратегија за запошљавање младих, борби против дефицита пристојних послова за омладину, адресирању сиромаштва и неједнакост и обучавању младих за постизање равноправности и просперитетне будућности.
Проценат младих који траже посао, али га не проналазе, у Републици Србији износи преко 35%
Стопа запослености младих мушкараца у Србији износи 19%, док код младих жена та стопа износи 12%
Учешће младих мушкараца у укупној радној снази у Србији износи 33%, док младе жене учествују на тржишту рада са 23%
Извор: World Employment Social Outlook – Trends for Youth 2016 (.pdf)
pdf [3 MB]
Оставите коментар