Osvrt na izveštaj o trendovima zapošljavanja i socijalnoj perspektivi mladih za 2016. godinu : Inkluzija

Nezaposlenost mladih je u porastu nakon nekoliko godina poboljšanja

Globalni ekonomski rast u 2016. procenjuje se na 3,2 odsto, što je za 0,4 procentnih poena niže od predviđenog rasta krajem 2015. Silazna putanja je rezultat recesije koja je dublja nego što se očekivalo. Pored toga, rast u zemljama u razvoju iznosi samo 4,2 posto u 2016. i predstavlja najnižu stopu rasta još od 2003 godine. Uprkos očekivanju blagog poboljšanja globalnog rasta u 2017. godini, globalne investicije i odluke o zapošljavanju ostaće na niskom nivou suočene sa nesigurnošću uzrokovanu brzom promenom okruženja.

Globalna stopa nezaposlenosti mladih je u porastu nakon niza godina poboljšanja i dostigla je 13,1% u 2016. (naspram 12,9 u 2015.) što je veoma blizu svog istorijskog vrhunca u 2013. godini (u 13,2 odsto) i očekuje se da toliko ostane i u 2017. godini. Kao rezultat toga, nakon smanjenja nezaposlenosti za skoro 3 miliona radnika između 2012. i 2015. godine, broj nezaposlenih mladih je porastao za oko pola miliona u 2016. godini i dostigao 71 milion. Prognozira se da će broj mladih nezaposlenih ostati na tom nivou i u 2017. godini. Pogoršanje je naročito izraženo u zemljama u razvoju u kojima se predviđa da stopa nezaposlenosti poraste sa 13.3 odsto u 2015. na 13,7 odsto u 2017. (53,5 miliona nezaposlenih u 2017, u poređenju sa 52,9 miliona u 2015. godini). Stopa nezaposlenosti u rastućim zemljama očekuje se da ostane relativno stabilna, oko 9,5 odsto, ali apsolutno da se poveća za oko 0,2 miliona u odnosu na 2016. godinu i da dostigne 7,9 miliona nezaposlenih mladih u 2017. godini, uglavnom zbog povećanja radne snage. Konačno, u razvijenim zemljama, stopa nezaposlenosti među mladima u 2016. godini je iznosila 14,5 odsto, odnosno 9,8 miliona ljudi, dok se za 2017. godinu očekuje blag pad na 14, 3%.

Kvalitet posla, posebno u rastućim i zemljama u razvoju, ostaje glavna briga za mlade

Veliki broj mladih koji rade ne zarađuje dovoljno kako bi se izvukao iz siromaštva. Zapravo, oko 156 miliona zaposlenih mladih u rastućim privredama i zemljama u razvoju živi u ekstremnom siromaštvu (troši manje od 1.90 $ dnevno) ili umerenom siromaštvu (troši između 1.90 $ i 3.10 $ dnevno). Pored toga, mladi su u 2016. godini pokazali mnogo višu stopu siromaštva zaposlenih od odraslih: 37,7 procenata zaposlenih mladih našlo se u ekstremnom ili umerenom siromaštvu, u odnosu na 26 odsto odraslih. U razvijenim zemljama mladi su u većem riziku od relativnog siromaštva (koje je definisano kao život sa manje od 60 procenata prosečnog prihoda) uprkos tome što imaju posao. Na primer, udeo zaposlenih mladih koji su izloženi riziku od siromaštva je 12,9 odsto u EU-28 u 2014. godini, u poređenju sa 9,6 odsto radno aktivnog odraslog stanovništva starosti od 25 do 54. Pored niske plate, mladi ljudi često rade protiv svoje volje u neformalnom odnosu, skraćeno radno vreme i/ili neodgovarajuće privremene i povremene poslove.

Dolazi do povećanja spremnosti za migraciju

Suočeni sa rizikom od nezaposlenosti, siromaštva i/ili ranjive zaposlenosti, mladi ljudi imaju tendenciju da razmišljaju o inostranstvu kako bi stekli bolje obrazovanje i veće mogućnosti za zapošljavanje. U 2015. godini, preko 50 miliona migranata je starosti između 15 i 29 godina, a 20 odsto svetske populacije mladih u ovom uzrastu izjasnilo se da je spremno da se trajno preseli u neku drugu zemlju. Na regionalnom nivou, sklonost migracijama među mladima je najviša u podsaharskoj Africi, Latinskoj Americi i Karibima i iznosi 38 procenata (podaci iz 2015. godine), a odmah zatim sledi Istočna Evropa sa 37 procenata. U Severnoj Africi ova stopa spremnosti mladih da napuste svoju zemlju iznosi 35%, a u arapskim državama je ova stopa porasla sa 21 odsto u 2009. na 28 odsto u 2015. godini. Najnižu prosečnu sklonosti ka preseljenju imaju stanovnici Južne Azije i Severne Amerike, gde je samo 17%, odnosno 15% mladih spremno da napusti svoju zemlju. U svakom regionu, a posebno u podsaharskoj Africi, Severnoj, Južnoj i Zapadnoj Evropi, razlike između zemalja su znatne, dok je zajednička karakteristika da mladi u siromašnim zemljama pokazuju višu sklonost migracijama.

Napredak je ostvaren u pogledu obrazovanja, ali previše mladih ljudi nije ni zaposleno, ni u obrazovanju ili obuci

Globalne stope učešća mladih u ukupnoj radnoj snazi prate dugoročni trend i kreću se od 45, 8% (2016) do 53,6 % (2000). Sve veće mogućnosti za nastavak školovanja i sticanje srednjoškolskog obrazovanja, kao i porast stope upisa u srednju školu, koja iznosi 75%, glavni su pokretači pozitivnog razvoja, kao i načini za sticanje neophodnih znanja i veština, što obezbeđuje bolja radna mesta u budućnosti. Ipak, veliki broj mladih, posebno u zemljama u razvoju, nije u mogućnosti da nastavi svoje obrazovanje (npr. zbog ekonomske situacije u domaćinstvu), čime samo ulazi u začarani krug rizika od siromaštva usled nedostatak pristupa boljim poslovima. Kako stope nezaposlenosti mladih ostaju uporno visoke, a tranzicija iz obrazovanja na tržište rada postaje sve teža, sve je veći udeo mladih koji nisu ni zaposleni, ni u obrazovanju ili obuci (NEET). Istraživanja u okviru 28 zemalja širom sveta pokazuju da oko 25 odsto populacije mladih u dobi između 15 i 29 godina pripada NEET kategoriji. Rezultati takođe pokazuju koliko se drastično povećava NEET stopa kod mladih, što je posebno ozbiljno pitanje u razvijenim zemljama.

Rodni jaz podriva društveni napredak

U većini pokazatelja tržišta rada, postoji veliki disparitet između mladih muškaraca i žena, čije podupiranje samo dovodi do još veće nejednakosti tokom tranzicije u zrelo doba. Takve razlike odražavaju duboko ukorenjene društveno-ekonomske i kulturne izazove koji imaju tendenciju da nesrazmerno diskriminišu žene. Iako su u nekim oblastima i regionima postignuta skromna poboljšanja, napredak je spor. Na primer, u 2016. godini učešće mladih muškaraca u radnoj snazi iznosilo je 53,9 odsto, u poređenju sa 37,3 procenata za mlade žene – što predstavlja jaz od 16,6 procentnih poena. To može da se uporedi sa jazom od oko 17,8 procentnih poena u 2000. (62 odsto mladih muškaraca u odnosu na 44,2 odsto mladih žena). Ovaj izazov je posebno izražen u Južnoj Aziji, arapskim državama i Severnoj Africi, gde su stope učešća mladih žena taksativno 32,9, 32,3 i 30,2 procentnih poena niže u odnosu na mladiće u 2016. godini. Mlade žene su takođe suočene sa višim stopama nezaposlenosti na globalnom nivou od mladih muškaraca. U 2016. godini, 13,7 odsto mladih žena je identifikovano kao nezaposleno – za ceo procentni poen više od svojih muških kolega. Arapske države i Severna Afrika pokazali su najveće gepove stopa nezaposlenosti između muškaraca i žena starosti od 15 do 24 – 27,6% nezaposlenih žena naspram 20,3% nezaposlenih muškraca u 2016. godini – uprkos usponu obrazovanja mladih žena u ovim regionima. U nekoliko regiona (na primer u Severnoj, Južnoj i Zapadnoj Evropi, istočnoj Aziji i Severnoj Americi) stope nezaposlenosti među devojkama su niže od stopa nezaposelnosti njihovih muških kolega.

Poboljšanje ishoda za mlade je osnova za izgradnju inkluzivnog i održivog društva

Agenda za održivi razvoj do 2030. pruža jedinstvenu priliku da se ugradi omladinska politika u sveobuhvatnu strategiju održivog razvoja. Poboljšanje ishoda za mlade putem zapošljavanja mladih i razvoja socijalne politike je od suštinskog značaja za inkluzivno i održivo društvo. U tom smislu, četiri strateška cilja u okviru Deklaracije o socijalnoj pravdi za fer globalizaciju Međunarodne organizacije rada, usvojenu 2008. godine i vrednovanu u 2016. godini, mogu da pomognu u razvijanju i oblikovanju nacionalnih strategija za zapošljavanje mladih, borbi protiv deficita pristojnih poslova za omladinu, adresiranju siromaštva i nejednakost i obučavanju mladih za postizanje ravnopravnosti i prosperitetne budućnosti.

Procenat mladih koji traže posao, ali ga ne pronalaze, u Republici Srbiji iznosi preko 35%

Stopa zaposlenosti mladih muškaraca u Srbiji iznosi 19%, dok kod mladih žena ta stopa iznosi 12%

Učešće mladih muškaraca u ukupnoj radnoj snazi u Srbiji iznosi 33%, dok mlade žene učestvuju na tržištu rada sa 23%

Izvor: World Employment Social Outlook – Trends for Youth 2016 (.pdf)

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva