Влада Републике Србије
Пише: Ивана Васиљевић (Блог о социјалном укључивању)
Према једној од одредница, инклузивно образовање је партнерство – неговање узајамне подршке између школа и служби, институција и удружења из локалне заједнице.
Ако пођемо од премисе да неговање подразумева покрет из места Љубави, онда је јасно да школа, инклузивна школа, инклузивно друштво – морају бити “места” умрежавања свих у истој мисији – давања љубави другима у мери у којој им је потребна, у тренутку у којем им је потребна – на небројено начина на које се љубав може дати…
(…)
У суботу 27. априла 2012. – 26 ученица и ученика мог одељења у пратњи својих најмилијих – родитеља, браће и сестара, посетило је Полицијску бригаду, Чету коњаника и Коњички клуб “Полицајац” у Београду.
Договорено је двосатно едукативно дружење са запосленима у оквиру којег ће ученици и остали посетиоци бити упознати с радом коњичке полиције, улогом коња у полицији, као и историјатом овог одељења полиције. Уједно, договорена је и посета штали, храњење коња, демонстрирање вештина које поседују коњи коњичке полиције и узјахивање коња.
(…)
Један од најузбуђенијих ученика, те СРЕЋНЕ суботе био је мој ученик који има тешкоће из спектра аутизма. Плашљиво, с дозом устручавања закорачио је у шталу и посматрао коње које су други увелико хранили. Није му се допало да их и сам храни, али ми је придржавао руку док сам их ја хранила… Уживао је гледајући коње на полигону док су трчали. А, онда је дошао тренутак да се узјашу коњи и направе фотографије за незаборав. Стао је у један од редова. Деца из његовог реда су се смењивала, а он је посматрао како су се успињали, како су се понашали за седлом, како су силазили с коња… Деца која су чекала на ред, али и она која су већ узјахала коња, прилазила су му, мазила га, грлила, охрабривала и бодрила речима да и он то може, да није страшно, да је дивно… И, попео се, помало несигурно… Страх је био видљивији код маме, а он…за само пар тренутака, имао је блажен израз лица задовољног дечака, срећног што је узјахао коња. Јееееедва смо се наговорили да са коња треба да се, након неког времена и сјаше.
Након што смо се растали, надасве срећна мама, дојавила ми је да је њен син тражио да поново јаше коње, да жели да тренира јахање!
(…)
Текст “О срећи, о партнерству, неговању и љубави” Иване Васиљевић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар