Пише: Наташа Тодоровић (Блог о социјалном укључивању)
Сви смо већ пуно пута чули да је демографско старење изражено посебно у Европи, да људи живе дуже у бољем здрављу и да ће здравље у наредном периоду представљати и личну одговорност која ће бити посматрана из перспективе целоживотног циклуса. Много тога знамо и о хронично-незаразним болестима који су један од главних узрока смртности у Србији и о потреби за упражњавањем здравих стилова живота.
Сада можемо да се запитамо колико знамо о поступцима и методама прве помоћи? Колико знамо о превенцији у свакодневним ситуацијама, која нам у већини случајева може спасити живот? Колико смо у стању да сами себе заштитимо? Шта знамо о падовима код старијих, како им помоћи и сместити их у адекватан положај док не дође Хитна помоћ? Колико знамо о лековима које користимо, о дијабетесу, о оштећењу слуха и вида код старијих? Колико знамо о сигурности у кући/стану старијих? Како средина утиче на старије?
Превенција у свакодневном животу
У друштву које стари, потребно је више пажње посветити здрављу и сигурности у сопственом дому, тако да старија особа може да живи самостално што је дуже могуćе. Старије особе желе пре свега да остаре у својој кући и у свом окружењу.
У својој кући старија особа се осећа најсигурније, али да ли је и најбезбеднија? Подаци показују да треćина случајних повреда које захтевају медицински третман дешавају се управо код куćе и узроковане су углавном повредама насталим падом старије особе. Опасности у кући представљају клизави подови, лоше осветљење, неадекватан намештај, неисправни производи, лоше и застареле инсталације… али ту су и друге опасности по здравље које укључују буку, затворене и загушљиве просторије, влагу у кући, отровне хемикалије.
Први корак је свакако идентификација потенцијалних опасности, а затим следе мере заштите од несреćа и падова. Ови кораци подразумевају уклањање опасности или само већу опрезност старије особе, али и усвајање мера заштите везаних за потенцијални извор несреćе или појединачне мере безбедности како би што сигурније живели у својој кући и свом окружењу.
Увек имати на уму
Без обзира на финансије или доступности превентивних мера, увек постоји нешто што се може урадити и што може да помогне да се несреćе спрече. Све што можете да учините имаће позитиван утицај на ваш живот и живот ваше породице. Водећи рачуна о превенцији, смањујете ризик од несреćе. У овом тексту позабавићемо се падовима код старијих.
Падови
Падови и повреде код старијих особа представљају један од главних јавноздравствених проблема и у великом броју случајева захтевају лечење и рехабилитацију. Подаци показују да око 28-35% старијих од 65 година сваке године доживи неки озбиљнији пад, а тај број се повеćава на 32-42% код особа старијих од 70 година. Последице падова укључују бол, страх, несигурност, али и озбиљне физичке повреде које изискују хоспитализацију или чак доводе до смрти. Према подацима Светске здравствене организације главни узроци хоспитализације након пада су прелом кука, повреда главе и горњих екстремитета. Учесталост падова повеćава се уколико особа болује од више хроничних болести. Падови могу бити симптоми основне болести, могу бити повезани са оштеćењима и сметњама у старости, али такође могу бити узрок инвалидности.
(…)
Текст “Падови код старијих особа” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
Оставите коментар