Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија ће ове године имати пад привреде од 0,5%, а наредне стагнацију, проценила је Народна банка Србије. На снижавање процене утицале су поплаве, које су довеле до пада производње у рударству, енергетици и пољопривреди, али и најављене мере штедње које утичу и на потрошњу. Инфлација је и даље нижа од циљане, и неизвесно је да ли ће се вратити у планиране оквире до краја године. Директне стране инвестиције ће, према процени, бити у порасту у односу на 2013. Из Владе најављују да се припремају решења за предузећа у реструктурирању, док ће Агенција за приватизацију 15. августа објавити међународни јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости за приватизацију око 500 предузећа.

Генерални директор Директората НБС за економска истраживања и статистику Бранко Хинић рекао је да је један од разлога зашто је централна банка ревидирала наниже процену раста БДП за ову и следећу годину немогућност да се за кратко време обнове производни капацитети оштећени у мајским полавама.

У говору Хинића подељеном новинарима наводи се да је пад БДП од 0,5% у 2014. последица пада пољопривредне производње и мање активности у сектору рударства и енергетике, док би допринос грађевинарства због обнове порушених и оштећених објеката требало да буде позитиван. БДП је према његовим речима у другом тромесечју због поплава опао за 1,1%.

“Очекујемо да ће одређен позитиван утицај на економску активност имати започето давање субенционисаних кредита привреди”, навео је Хинић.

На привредна кретања и даље ће у 2014. и 2015. негативно утицати слаб ниво потрошње домаћинстава и државе због очекиваних мера фискалне консолидације.

Хинић је оценио да ће утицај мера фискалне консолидације бити већи него што је урачунато у претходној пројекцији и да ће неутралисати очекивани позитиван допринос нето извоза и инвестиција.

Опоравак зоне евра повољан за извоз

Очекује се да ће опоравак зоне евра олакшати раст нето извоза и 2015.

Према речима Хинића, оправак зоне евра у другом тромесецју је настављен, а изгледи за ову и наредну годину су незнатно ревидирани – у 2014. очекује се раст БДП од 1,1%, а у 2015. од 1,6%.

Упозорио је да ризик по започети опоравак зоне евра представљају тензије у вези са кризом у Украјини.

“Глобално могућ је негативан утицај првенствено на цене на светским робним тржиштима, кретање капитала и енергетске токове. Потенцијално неповољни ефекти на домаћу економију крећу се од смањења извозних могућности до пораста премије ризика земље и смањења прилива капитала”, рекао је он.

НБС је оценила да ће дефицит текућег рачуна Србије у 2014, исказан према новој методологији, износити 5,9% БДП.

Инфлација исувише ниска

Хинић је навео да је међугодишња инфлација у претходна три месеца наставила да се креће испод доње границе и у јулу је била 2,1%. Циљана инфлација је 4%, уз дозвољена одступања од 1,5 процентних поена, што значи од 2,5% до 5,5%.

“Према централној пројекцији НБС инфлација ће се у трећем тромесечју вратити у оквире циља од 4% плус минус 1,5 процентних поена и до краја године остаће у тим границама”, рекао је он.

Он је истакао да је инфлација само привремено испод жељеног нивоа, али и да није сасвим извесно да ће се у трећем тромесечју вратити у очекивани распон.

Ризици остварења пројекције инфлације односе се на кретања у међународном окружењу, домаћа фискална кретања и у мањој мери на резултате овогодишње пољопривредне сезоне.

“У пројекцији је претпостављено и да ће до поскупљења цена електричне енергије за 15 одсто доћи цетвртном тромесецју. Пошто то поскупљење није потврђено, у слуцају да се не оствари, инфлација би крајем године била нижа за 0,8 процентних поена у односу на пројекцију”, рекао је генерални директор Директората НБС за економска истраживања и статистику.

У току другог тромесечја одређени фактори су утицали на пораст вредности динара, пре свега пад премије ризика земље и повећано улагање страних инвеститора у државне хартије од вредности.

Динар је у јулу опет опао и његова вредност сада је нижа него на почетку другог тромесечја, а у НБС то приписују између осталог обиму најављене фискалне консолидације.

“На депрецијацијске притиске у јулу утицало је јачање геополитицких тензија али и појава неповољних вести у погледу величине и темпа фискалне консолидације. Ради ублажавања прекомерних осицлација курса у другом тромесећу НБС је интервенисала са 170 милиона евра, а у јулу је продала 30 милиона евра”, рекао је Хинић.

Очекује се 1,2 милијарди евра инвестиција

На инвестиције ће, према процени НБС, позитивно утицати улагање у отклањање последица поплава и даљи напредак Србије у процесу евроинтеграција.

Нето стране директне инвестицине у Србију у првих седам месеци 2014, по прелиминарним подацима, биле су око 700 милиона евра.

“Те инвестиције су углавном отишле у прерађивачку индустрију и трговину”, рекла је Снежна Виларет, заменик генералног директора Директората НБС за економска истраживања и статистику.

Током представљања извештаја НБС о инфлацији, она је рекла да је пројеција НБС за ову годину да ће стране директне инвестиције бити 1,2 милијарди евра.

Директне стране инвестиције у Србији у 2013. години износиле су око 750 милиона евра.

Извор: Бета и С.В.
Преузето са www.euractiv.rs