Влада Републике Србије
Пише: МЕСТО ЗА НАС (Блог о социјалном укључивању)
Сваки Американац, сваки љубитељ бејзбола зна ко је Лу Гериг. Легендарни чувар прве базе Њујорк Јенкија, који је у најелитнијој лиги овог спорта провео 17 година, и био познат по надимку Гвоздени Коњ, који је заслужио својом издржљивошћу. За време своје каријере, а и данас, стоји раме у раме са Бејбом Рутом, човеком који се може назвати Пелеом бејзбола. Лу Гериг би, можда, у таквом поређењу могао да буде Јохан Кројф.
Рођен је 1903. године, у Њујорку, у Источном Харлему, као друго дете немачких имиграната. Отац му је био трговац металом и алкохоличар, често без посла, док му је мајка била кућна помоћница. Његове две сестре и брат умрли су у детињству. Био је главни ослонац својој мајци, која их је издржавала.
Пажњу америчке спортске јавности први пут је привукао 1920. године играјући за њујоршку трговачку школу на чикашком Кабс Парку (данашњи Ригли Филд), против домаће екипе средње школе Лејн Тек. Одушевио је масу од 10.000 гледалаца, након што је донео победу својој екипи лансирањем лопте у потпуности ван стадиона – нешто нечувано за дете од 17 година. Студије је наставио на Универзитету Колумбија, где га је запазио скаут Њујорк Јенкија, који је био фасциниран његовом ударачком левицом. Два месеца након најдужег трка у колеџ лигама, потписао је уговор са најчувенијим бејзбол тимом у историји игре, а потом је отишао на каљење у ниже лиге, где је провео две сезоне. У најјачој лиги дебитовао је 1923. године, и низао успехе све до 1938. године. Седам пута је учествовао на утакмици најбољих играча, шест пута је био шампион лиге, два пута проглашаван за најкориснијег играча, једанпут је био најбољи ударач а три пута најбољи тркач. Био је капитен Јенкија, а његов дрес са бројем 4 повучен је из употребе.
Тада, у другој половини сезоне, почиње да осећа замор. Током тренинга и утакмица види се да му недостаје оно што га је увек истицало: брзина и издржљивост. Његова статистика у утакмицама опада. Гериг одлази на клинику Мејо, где му, након шест дана узастопних испитивања, коначно потврђују дијагнозу амиотрофичне латералне склерозе. Ова ретка болест се у Северној Америци углавном назива и Лу Геригова болест. Прогнозе су биле лоше: остатак живота до три године, уз пропадање мишића и очување менталних функција. Пензионисао се 4. јула 1939. године, и одржао један од најемотивнијх говора пред распродатим крцатим трибинама стадиона Јенкија, када се људима захвалио и себе назвао „најсрећнијим човеком на свету“. Велики број награда и плакета које су му тада додељене одмах је спуштао на земљу, јер више није имао снаге у рукама.
(…)
Текст “Палицом против болести” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар