Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србији је потребно више новца за активне мере запошљавања, рекао је 21. фебруара државни секретар у Министарству рада Зоран Мартиновић. Стопа незапослености је висока, а велики је број оних који тешко долазе до посла, попут младих без искуства, особа без квалификација, али и старијих који остају без посла. Како су колегама из Србије пренели представници служби за запошљавање и надлежних министарстава Шведске, Француске и Румуније, промена приступа може да промени много тога. Боља сарадња институција, подстицање иновација и усмеравање на јасно одређене циљне групе само су неке од препорука које су им пренели на основу сопственог искуства. Мартиновић је рекао да је за ову годину за локалне самоуправе предвиђено пола милијарде динара за мере за смањење незапослености, али да ће исплата бити одложена за после избора.

“Без обзира што подаци из анкете о радној снази из октобра уливају умерени оптимизам, јер је стопа незапослености пала на око 20 одсто, за 4 процентна поена мање из априла, свакако да не можемо бити задовољни овом стопом. То је још увек висока стопа, а и од априла до октобра има више сезонских послова у пољопривреди и грађевинским радовима, па је и очекиван мањи пад стопе”, рекао је Мартиновић.

На семинару Иновативне мере усмерене укључивању разичитих рањивих група на тржиште рада, он је указао да су те групе у Србији доста бројне. У њих је убројао младе, будући да је у Србији око 200.000 младих до 30 година незапослено, као и неквалификоване који чине око трећину регистрованих на бироу за незапослене, и  старије који остају без посла као вишкови.

Како је навео, у решавање проблема незапослености морају се укључити и локалне самоуправе. Оне су за то у већој мери заинтересоване тек у претходне две године, када, како је навео, и новца за финансирање из буџета има мање него у претходном периоду.

За ову годину локалне самоуправе ове године могу да рацунају на 500 милиона динара из буџета за планове за смањење незапослености, навео је он. Међутим, по свој прилици ће моћи да их добију тек након формирања нове владе будући да је за то, како је навео, потребно доношење неких аката у Влади и Скупштини.

„То ће донекле смањити ефекте јер је требало да се ради од почетка године“, изјавио је државни секретар, поручивши локалним самоуправама да без обзира на то кашњење рачунају на буџетску помоћ за решавање овог важног питања.

„Фокус ће бити на вишковима запослених, биће могуће финансирати и стручну праксу за младе, али и програме за оне категорије које на локалу препознате као приоритетне“, рекао је он.

Сарадња као кључ успеха у Шведској

Представници француске и шведске јавне службе за запошљавање и румунског министарства рада су на семинару представницима служби за запошљавање из разних делова Србије представе добре праксе својих служби.

Сарадња општина и локалних служби за запошљавање, социјално осигурање и здравствену заштиту показала се као веома ефикасна. Наиме, дешавало се да су особе које су тешко запошљиве дуго ишле од институције до институције без резултата, рекла је Кристина Розенгрен из Шведске јавне службе за запошљавање. Зато је направљен пилот пројекат повезивања локалних институција са циљем да се види како се може успоставити сарадња ових инстанци да би се боље изашло у сусрет потребама незапослених.

Након добрих резултата пилот пројекта 2004. је донет закон о овој врсти сарадње на локалном нивоу, која је данас широко распротрањена, а финансирају је локалне власти.

Циљна група су особе које су тражиле подршку најмање две од ове четири инстанце, при чему све плаћају по 25% буџета. На државном нивоу, овим је обухваћено 35.000 појединаца, од чега је више од 50% младих до 30 година, а тотални годишњи буџет је око 63 милиона евра.

“Замисао је да се постигне иили повећа радна способност пријављених појединаца и осигура да се новац троши ефикасно”, навела је она.

Овакав вид сарадње данас се примењује у 222 од 300 општина. То је финансијска сарадња институција, али и сарадња у практичном смислу – доносе се заједничке одлуке и постављају заједнички координатори.

Социјална предузећа

Розенгрен је навела да и социјална предузећа могу дати веома добре резултате. Социјална предузећа се не дефинишу исто у свим земљама, нити треба да се дефинишу истоветно јер треба да одговарају потребама одређен средине, навела је она.

У Шведској, социјална предузећа нису детаљно дефинисана законом. Значајно је да запошљавају тешко запошљиве особе и оне које имају проблем да задрже посао, као и да добит инвестирају искључиво у то предузеће или оснивање нових.

Број социјалних предузећа у Шведској расте, са 157 пре пет година на данашњих 320. У њима ради 9.500 људи, од којих је 3.000 запослено, а 6.500 су на обукама и рехабилитацијама. Искуство је показало да особе на обукама након тога заиста успешно раде у оваквим предузећима.

Њихови приходи долазе од продаје производа и услуга, али и из буџета за рехабилитацију и обуку угрожених категорија. Најчешће се оснивају у секторима ресторана и кафеа, услуга чишћења, медија, прања аутомобила, услуга у домаћинству, рециклирања, продаје половне робе и културе, а она је то образложила тиме што за те секторе нису потребна велика почетна улагања.

Розенгрен је указала да не цело друштво има користи од социјалних предузећа, а то је илустровала примером развоја предузећа које су основале бивше осуђенице, јер су и оне у групи тешко запошљивих и могу се бавити социјалним предузетништвом. Једно овакво предузеће основало је пет бивших осуђеница 2005. године. Од тада су развиле посао, и из овог предузећа развио се конзорцијум 11 предузећа. Како је навела, у овом конзорцијуму сада је запослено више од 1.000 особа из различитих категорија тешко запошљивог становништва.

Добробити за привреду су око пет милиона евра – ови људи више не примају социјалну помоћ, треба им мање здравствених третмана јер раде и осећају се здраво, продају се њихови производи, а они зарађују, троше и плаћају порезе.

„То је велика добит за цело друштво”, навела је она.

Стручњаци из Србије добили су савет између осталог и да подстичу иновације, слушају све заинтересоване стране, али и да искористе европске фондове.

Извор: EurActiv.rs