Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Братислав Нешић (Блог о социјалном укључивању)

Зовем се Братислав Нешић, из Врњачке Бање сам, имам 36 година, дипломирани сам географ – од 2005. године без сталног посла.

Радио сам често сезонске послове као грађевински радник, изложен свим временским условима, што је и довело до тога да 2010. добијем упалу плућа. Пошто ми је имунитет организма био изузетно лош, следила су два рецидива. На крају сам био у изузетно лошем здраственом стању. Од пријатеља сам чуо да јаја јапанске препелице имају благотворно дејство на организам чије је здравље озбиљно нарушено. Користио сам јаја месец дана и резултати су били феноменални. Управо због тога сам и решио да набавим ове птице и да почнем да их узгајам. Набавио сам двадесетак птица које сам држао у једном кавезу, а јаја сам користио искључиво за личну употребу.

Начин држања самих птица је подељен у три типа: кавезни (најзаступљенији тип), подни и авијарни. Авијарни системи се обично користе за одгој и држање егзотичних препелица, било напољу или унутра. Подни системи се користе за мале и средње фарме. Комерцијалне фарме где се птице држе интензивно, увелико користе само кавезне системе. Оптимална температура у просторији где се држе препелице је од 20 до 22 °C, а релативна влажност ваздуха креће се у распону од 60 до 75%. Објекти у којима се гаје препелице морају се проветравати, али мора се обратити пажња да се избегне директна промаја или хладноћа. Пре свега је потребно да се обезбеде примарни услови за живот препелица.

Што се тиче економике производње, потребно је да сваки одгајивач одради свој бизнис план. Главне смернице су два чиниоца: вредност производње јаја и квалитетног меса и покривање трошкова производње. Под добром реализацијом производње подразумева се оптималан број и квалитет произведених јаја. Зато у исхрани јапанских препелица морају бити заступљени баштенски производи, све врсте поврћа и воћа са додацима кукурузних и пшеничних клица. Трошкови производње треба да буду што нижи, а у то се убрајају материјални трошкови, амортизација, радна снага и остало. Материјалне трошкове чине основни и помоћни трошкови енергента (за грејање и осветљење), за простирке и хигијену. Свако ко хоће да се бави овим послом треба да има све то у виду пре почетка.

Како је време пролазило, све више људи у мојој околини је изражавало жељу да проба ова јаја. Због тога сам решио да повећам број птица које сам гајио и почео сам да продајем јаја. Упознао сам се са правном регулативом која прописује начин и услове гајења јапанских препелица, у сарадњи са ветеринарском службом почео сам да радим редовне хигијенске прегледе јаја. На телевизији сам видео да Фондација “Ана и Владе Дивац” спрема програм за младе пољопривреднике и у томе сам видео своју шансу, прикупио сам сву документацију и аплицирао на конкурс. Мој пројекат је добио подршку после другог круга и у фебруару 2015. био сам на свечаној додели стипендија у Београду. Било нас је укупно 15 добитника и потписали смо уговоре у присуству брачног пара Дивац, представника Министарства пољопривреде и канадског амбасадора.

Добијање гранта ми је омогућило набавку контингента јапанских препелица и савремених кавеза за њихов смештај. Фондација ми је изашла у сусрет тако што је помогла да моју идеју прикажем у магазину “Агробизнис“ из априла 2015.

(…)

Текст “Пољопривредна производња – шанса за младе без запослења” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.