Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Истраживање показује да приходи локалних самоуправа у Србији и Војводини бележе значајан пад последњих година, и знатно су нижи од локалних прихода у 28 држава Европске уније, рекао је 23. септембра Данијел Дашић из Националне коалиције за децентрализацију. Дашић је рекао да европске државе теже фискалној децентрализацији и да је локалним властима у чланицама ЕУ током прошле године у просеку припала готово трећина укупних буџетских прихода. Он је рекао да би разлоге за фискални дефицит у Србији требало тражити у све већим расходима на централном нивоу и дуговима јавних предузећа а не на локалном нивоу.

„Према Билтену јавних финансија Министарства финансија годишњи консолидовани јавни приходи на локалном нивоу у Србији су 2012. године били 17,7%, док је просек за 2015. износио 11,68% укупних буџетских прохода“, рекао је Дашић агенцији Бета.

За разлику од Србије, додао је Дашић, европске државе теже фискалној децентрализацији која по дефиницији доприноси јачању аутономије локалног нивоа власти и улоге грађана у обављању јавних послова.

„У 28 држава Европске уније локалном нивоу власти је током прошле године у просеку припала безмало једна трећина укупних буџетских прихода“, нагласио је Дашић.

Он је истакао да Финска, Данска и Шведска, које спадају у државе са највишим животним стандардом, за локални ниво опредељују скоро половину укупних јавних средстава.

„У првих десет земаља које за потребе „локала“ издвајају више од 30% укупних буџетских прихода у држави налазе се и Пољска, Немачка, Француска, Холандија, Италија и Летонија и Хрватска“, рекао је Дашић.

Према Дашићевим речима, Европском повељом о локалној самоуправи ратификованом 2007. године, Србија се обавезала да примени правила која гарантују „политичку, административну и финансијску независност локалних власти“.

„Буџетски приходи градова и општина у Србији ће, међутим, од 1. јануара 2017. године бити још нижи, јер ће изменом закона уместо досадашњих 80% прихода од пореза на зараде добијати 66, односно 74% или 77%, у зависности да ли је реч о Београду, општинама или градовима“, изјавио је Дашић.

Према његовим речима, Влада Србије, као предлагач изменама закона о финансирању локалне самоуправе, овакво пребацивање пореских прихода у републичку касу образлаже тиме да је због досадашње „дарежљивости према локалном нивоу“ растао годишњи фискални дефицит.

„Поставља се питање како је могуће да су ‘расипници на локалу’ добили 6 процентних поена мање него 2012. године, а да је у исто време, годишњи фискални дефицит имао константни раст? То није логично“, додао је Дашић.

Он је истакао да би разлог за фискални дефицит требало потражити у све већим расходима на централном нивоу или у податку да је дуг само једног јавног предузећа – ЕПС-а, од 2012. до данас порастао са 600 милиона евра на скоро 1,2 милијарде.

„Само тај износ повећања дуга ЕПС-а премашује годишњи ниво укупних консолидованих јавних прихода на локалном нивоу“, подвукао је Дашић.

Истраживање које је спровела Национална коалиција за децентрализацију засновано је на подацима Министарства финансија Србије и статистичке службе Европске уније Еуростат.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs