Влада Републике Србије
Резултати остварени у инклузивном образовању још увек нису задовољавајући, изјавио је је заштитник грађана Зоран Пашалић на представљању Посебног извештаја о услугама додатне подршке деци и ученицима у образовању. Многе школе, навео је, и даље не испуњавају захтеве за образовање ученика и ученица са сметњама у развоју.
Пашалић је казао да је изради извештаја претходила анализа података добијених из 145 локалних самоуправа и 48 школа за образовање ученика/ца са сметњама у развоју и да је она показала да су захтеви инклузивног образовања само делимично испуњени.
“Град Београд има личне пратиоце, али не у довољном броју. Постоје листе чекања. Ваннаставне активности нису организоване у појединим локалним самоуправама на начин на који би то требало да буду. Подршка се углавном јавља у оквиру бесплатног превоза, кухиња у којима деца могу да добијају бесплатне оброке у току наставног дана. Многе школе, међутим, и даље су мање или више неприступачне”, казао је Пашалић.
Заштитник грађана је указао да то није питање само школа, јер је образовање широка тема, додајући да свакако није циљ да се деца прилагођавају капацитетима школе, већ да се школе морају прилагодити деци како би добила образовање које им припада.
“Увек морамо имати на уму да је образовање право и да је инклузивно образовање такође право, а не нешто што се може решавати ad hoc активностима. То је право које деца имају и које им се мора омогућити”, казао је Пашалић.
Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић рекла је да сваком детету морамо пружити све што је потребно да бисмо му обезбедили да буде образовано.
Узимајући у обзир чињеницу да је неколико година по увођењу концепта инклузивног образовања постојао отпор како родитеља, тако и професионалаца, и да је до 2009. године, када је донет закон који регулише ову област, постојала могућност да дете ни не буде уписано у основну школу иако је она обавезна, Стевановић је указала да је увођењем инклузивног образовања ипак остварен напредак и да се први резултати већ уочавају.
У извештају се наводи да су јединице локалне самоуправе известиле да углавном обезбеђују услуге које предложи комисија и да су бесплатан или регресиран превоз и бесплатна или регресирана исхрана најчешће услуге подршке које обезбеђују јединице локалне самоуправе.
Услуге које комисије најчешће препоручују за децу са сметњама у развоју су обезбеђивање превоза, личног пратиоца и индивидуалног образовног плана. Услуга личног пратиоца је обезбеђена у 47 јединица локалне самоуправе, а у још пет је обезбеђена и услуга персоналне асистенције. Услугу педагошког асистента обезбедило је 19 локалних самоуправа о свом трошку, иако је реч о услузи за коју су надлежни републички органи.
Приступачност је и даље недовољно развијена. Само у 23 јединице локалне самоуправе обезбеђен је неки од облика приступачности у свим установама образовања и васпитања на њеној територији. Специфичне услуге за сиромашну децу има 88 јединица локалне самоуправе, најчешће кроз бесплатну/регресирану исхрану, бесплатан или регресиран превоз, бесплатне уџбенике или новчана средства за њихову набавку. Деци ромске националне припадности углавном се обезбеђују услуге за смањење последица сиромаштва. Већина локалних самоуправа нема успостављене посебне услуге подршке за децу која живе у удаљеним крајевима и децу пешаке. Талентована деца имају на располагању мали број услуга додатне подршке, које су углавном финансијског и наградног карактера.
Извор: www.ombudsman.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар