Влада Републике Србије
Пише: Жарко Шундерић (Блог о социјалном укључивању)
У Србији је око 40% становништва радно способног узраста неактивно. У исто време, 29% Европљана налази се далеко од тржишта рада. У питању су људи који се налазе у радном узрасту, али из одређених разлога не само да нису запослени, већ чак и не траже посао. Неактивно становништво у друштву се може упоредити са било којим неискоришћеним ресурсом који се не користи нити обнавља. Слика која донекле може да опише феномен неактивности у друштву јесте слика фирме која броји 100 људи, од којих њих 40 из неког разлога ништа не ради. То је слика људи који прате дешавања у радном процесу фирме, али ни на који начин не утичу на унапређење продуктивности и радног процеса.
Постоје бројни разлози због чега неки појединци или појединке не учествују у тржишту рада. Уместо света рада они могу бринути о неком члану своје породице (било старом или младом), или остварити право на пензију (преко 55 година старости се неактивност нарочито повећава), могу бити болесни или са инвалидитетом. Такође, они могу похађати школу, или веровати да је посао немогуће наћи. Један број неактивних једноставно не жели да ради, или је пак демотивисан да ради.
У неким ситуацијама радну неактивност неке групе не треба посматрати као нужно непожељну ствар за друштво (напротив, некада неактивност може бити пожељна). На пример, млади између 15. и 24. године могу бити неактивни јер се школују, а релативно висока неактивност жена у периоду између 25. и 34. године може бити последица њиховог повлачења са тржишта рада због обавеза бриге о деци.
Ипак, проценат неактивности у Србији је знатно изнад просека земаља чланица Европске уније, где је просечна неактивност око 27%. Због чега је неактивност у Србији у просеку за 50 процената већа него у ЕУ?
(…)
Текст “Приоритет: повећање радне активности становништва” Жарка Шундерића у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар