Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Žarko Šunderić (Blog o socijalnom uključivanju)

U Srbiji je oko 40% stanovništva radno sposobnog uzrasta neaktivno. U isto vreme, 29% Evropljana nalazi se daleko od tržišta rada. U pitanju su ljudi koji se nalaze u radnom uzrastu, ali iz određenih razloga ne samo da nisu zaposleni, već čak i ne traže posao. Neaktivno stanovništvo u društvu se može uporediti sa bilo kojim neiskorišćenim resursom koji se ne koristi niti obnavlja. Slika koja donekle može da opiše fenomen neaktivnosti u društvu jeste slika firme koja broji 100 ljudi, od kojih njih 40 iz nekog razloga ništa ne radi. To je slika ljudi koji prate dešavanja u radnom procesu firme, ali ni na koji način ne utiču na unapređenje produktivnosti i radnog procesa.

Postoje brojni razlozi zbog čega neki pojedinci ili pojedinke ne učestvuju u tržištu rada. Umesto sveta rada oni mogu brinuti o nekom članu svoje porodice (bilo starom ili mladom), ili ostvariti pravo na penziju (preko 55 godina starosti se neaktivnost naročito povećava), mogu biti bolesni ili sa invaliditetom. Takođe, oni mogu pohađati školu, ili verovati da je posao nemoguće naći. Jedan broj neaktivnih jednostavno ne želi da radi, ili je pak demotivisan da radi.

U nekim situacijama radnu neaktivnost neke grupe ne treba posmatrati kao nužno nepoželjnu stvar za društvo (naprotiv, nekada neaktivnost može biti poželjna). Na primer, mladi između 15. i 24. godine mogu biti neaktivni jer se školuju, a relativno visoka neaktivnost žena u periodu između 25. i 34. godine može biti posledica njihovog povlačenja sa tržišta rada zbog obaveza brige o deci.

Ipak, procenat neaktivnosti u Srbiji je znatno iznad proseka zemalja članica Evropske unije, gde je prosečna neaktivnost oko 27%. Zbog čega je neaktivnost u Srbiji u proseku  za 50 procenata veća nego u EU?

(…)

Tekst “Prioritet: povećanje radne aktivnosti stanovništva” Žarka Šunderića u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.