Влада Републике Србије
Грчка је 14. октобра најавила пробну социјалну помоћ за најсиромашније из 13 најугроженијих општина. Оваква мера требало би да ублажи тежак положај дела становништва. Грчка је у рецесији шест година, а и пре тешких економских проблема је сваки пети становник био у ризику од сиромаштва. Иако је грчка влада недавно објавила да се ситуација побољшава, са растом у трећем тромесечју, успешном емисијом средњерочних обвезница и примарним буџетским суфицитом, будућност Грчке и даље је неизвесна због потребе за великим износима новца и након истека програма штедње, али и могућег доласка на власт радикалне левице Сириза, која се противи мерама штедње.
“Представљамо оруђе социјалне политике за заштиту најосетљивијих суграђана, борбу против сиромаштва и укључивање оних који су у ризику да се нађу на маргини”, изјавио је премијер Антонис Самарас.
Министар рада Јанис Врутсис рекао је да у већини европских земаља постоји гарантован минимални приход.
Новом пробном мером ће становници 13 општина који испуне одређене критеријуме у погледу прихода и личне имовине током шест месеци 2015. добијати око 200 евра месечно уколико живе сами, до 500 евра по домаћинству са двоје деце.
Уколико би се овај програм применио на целу земљу у њега би се укључило 7% Грка, рекао је премијер.
Након шест година дубоке рецесије стопа незапослености у Грчкој износи 26,4%, што је највиша стопа у Европи. У већини случајева реч је о дуготрајној незапослености, а тек сваки десети добија накнаду.
Према најновијим статистичким подацима, скоро сваки четврти Грк био је у ризику од сиромаштва 2013, сто је исто као и 2012. Све је већа стопа особа које живе у оскудици. Тои значи да 2,5 милиона особа добија мање од 60% средишње зараде, односно оне од које 50% становника добија више, а 50% мање. Реч је о износу од 418 евра месечно за саму особу и 878 за четворочлану породицу.
Међутим, министар рада Грчке такође је указао да чек и у периоду снажног раста између 1997. и 2004. стопа сиромаштва углавном није спадала испод 20%, што је неуспех.
Грчка и даље страшило за инвеститоре
Грчка влада социјалиста и деснице недавно је објавила позитивне вести – раст у трећем тромесечју, успешно издавање средњерочних обвезница први пут од почетка кризе, као и базични буџетски суфицит, односно суфицит без сервисирања дуга.
Премијер те земље Антонис Самарас чак се у јавности поигравао и идејом да ће Грчка успети пре предвиђеног рока да изађе из програма под надзором ЕУ, Европске централне банке и ММФ-а који подразумева 240 милијарди евра позајмица које су земљи одобраване од 2010. да би избегла финансијски слом. У замену за то спровођене су строге мере штедње, које су грађани јако тешко поднели.
Међутим, средином октобра на тржишту се очитава страх од неизвесне будућности, који је подстакнут суморном економском ситуацијом у ЕУ, али и проблемима саме Грчке.
Тако је на атинској берзи забележен пад од око 6% 14. и 15. октобра, а стопа за десетогодишње обвезнице, која је у претходним седмицама износила око 6,5%, скочила је на близу 9%. У Атини ово нису очекивали.
Поред опште неповољне економске ситуације у Европи, разлози за ово леже и у Грчкој, сматра економиста Хесус Кастиљо из финансијске компаније Нетаксис.
Он наводи да неки економисти предвиђају да ће Грчкој по истеку плана помоћи 2016. и даље недостајати 12 милијарди евра, што ће тешко наћи на тржишту.
Поред тога, постоји реална могућност да на власт следеће године дође радикална левица Сириза, која је добила највише гласова на изборима за Европски парламент, а има и највећу подршку према истраживањима јавног мњења. Ова партија је проевропска, али се противи мерама штедње, због чега свет финансија од ње страхује.
Премијер Антонис Самарас ће пре краја зиме морати да распусти парламент уколико не успе да придобије подршку 180 од 300 посланика за кандидата којег предложи да замени председника Каролоса Папуљаса, чији мандат истиче у марту. Владајућа већина има 155 посланика.
Извор: АФП, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар