Влада Републике Србије
Транскрипт говора Александре Јелић на 22. Београдском Ignite-у “Укључи се!” (21. октобар 2013., Mixer House, Београд)
У Центру за позоришна истраживања бавимо се примењеним позориштем, тј. једноставније речено, покушавамо да позориште приближимо одређеним друштвеним групама које су најчешће на маргини нашег друштва, како бисмо им пружили могућност да користе позориште за лични развој, али и за комуникацију са заједницом и за промену у тој својој друштвеној заједници. Желим да вам говорим у име људи који немају свој глас – вероватно ћете рећи: с правом немају – а то су људи иза решетака. (…)
О катастрофалној ситуацији у српским затворима говоре бројке: средином 2012. године у затворима је било 12.000 људи, што је негде око двоструко више у односу на 2004. и 2005. годину. Ми смо своје активности започели 2006. године у Специјалној затворској болници и током шест година је кроз драмске радионице прошло око 1.000 осуђеника и осуђеница. Реализоване су три представе: “Чаробњаци из О.З.-а”, “Чији си ти, Петре?”, “Пинокио 4-0-Д”, а неке су биле и на званичном програму БИТЕФ Полифоније. (…)
Систем ради обрнуто од онога чему треба да служи, а то је преваспитавање. У заводском систему основна ствар је безбедност, то је број један, а тек треба да се ради на прилазу човеку и преваспитању. Ми у АпсАрту полазимо од потпуно супротне премисе: од тога да верујемо да свуда постоји човек, али му треба прићи на прави начин. Наравно, то је понекад веома тешко, зато што већина тих људи ни сама не верује да може нешто да учини са собом, нити да нешто вреди. Ми смо шест година радили у Специјалној затворској болници, а онда нас је систем “наградио” тиме што су нам уведени командири на радионице. Ја сам тада одлучила да се повучем, јер је читав рад постао обесмишљен. Себи и другима сам дала обећање да ћу се вратити, али ћу следећи пут мало продрмати тај систем.
И ево: ове године смо почели пројекат који се зове “Од кршења до стварања закона”, један заиста амбициозан и необичан подухват, јер покушавамо да од самих осуђеника – људи са самог дна друштвене лествице – добијемо информацију о томе шта је то што не ваља, шта је то што им је потребно да се промене, да учине један корак унапред и интегришу се у друштво. Желимо да све те идеје наши правници формулишу у конкретне предлоге и да их кроз лобирање вратимо у сам систем. Једно од средстава које користимо јесте представа “Бања робија”, која је настала кроз радионице са осуђеницима у два казнено-поправна завода. Изведена је 25. септембра у Новом Саду и 2. октобра у Казнено-поправном дому Сремска Митровица и одзив осуђеника је био невероватан, до сада је 300-400 људи видело представу! Али, систем се уздрмао. Представа у Казнено-поправном дому у Сремској Митровици је прекинута, морали смо раније да напустимо просторије – узбуна, прекид, да ли ће бити наставка? Чега се систем боји – позоришта, истине? Да ли је иједно позориште икада изазвало револуцију или побуну? Заправо смо негде оптужени да може да настане побуна у целом затворском систему због наше представе која говори шта су проблеми осуђених лица. Међутим, ми се надамо да ће све изаћи на добро. (…) Промена је ипак могућа, о томе могу да сведочим кроз свој вишегодишњи рад са осуђеницима, а доказ томе је и чињеница да око половине нашег тима у АпсАрту чине бивши одуђеници. Представу планирамо да изведемо у још неколико казнено-поправних завода и на јавним местима у Новом Саду и у Београду, 20. и 21. децембра у Дому омладине. Позивам вас да нам се придружите, а надам се да нас систем неће потпуно опструирати да завршимо ову важну ствар.
Знам да нико не воли прекршајце, злочинце, знам да нико не воли педофиле, силоватеље и све остале, али верујте: затвор није негде тамо и није да вас се не тиче! Затвор почиње од нас, од наших срца која су пуна предрасуда и у којима нема места да пружимо руку другима и другачијима.
***
У оквиру активности којима је обележен Међународни дан борбе против сиромаштва, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је, у сарадњи са удружењем “Србија у покрету”, организовао 22. Belgrade Ignite “Укључи се!”, који је за тему имао социјално укључивање. Ово изузетно посећено издање београдског Ignite-а одржано је 21. октобра 2013. године у Mixer House-у (Карађорђева 46), а десеторо сјајних инспиративних људи је, уз превод на знаковни језик, говорило о инклузивном образовању, активизму и предузетништву младих, социјалном укључивању маргинализованих група (деце улице, азиланата и осуђеника), борби против трговине људима, солидарности и превазилажењу тешкоћа са којима се суочавају особе с инвалидитетом и деца са сметњама у развоју. Посетиоци Belgrade Ignite-а су у галерији Mixer House-а могли да погледају и изложбу плаката који су пристигли на конкурс “Сиромаштво – ре:акција?”, који су расписали магазин ЛицеУлице и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва.
Александра Јелић је позоришни и филмски редитељ. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду. Добитник је неколико награда за документарне филмове. Оснива 2004. године АпсАрт Центар за позоришна истраживања и фокусира се на област примењеног позоришта тј. употребе драмских техника и форми у раду за различитим друштвеним групама, за лични развој и друштвени ангажман. Велики део активности посвећује раду са осуђеницима у српским затворима. Формира променљиву трупу у Специјалној затворској болници под називом “Чаробњаци из О.З-а” (О.З. је скраћеница за Окружни затвор). Са осуђеницима, бавећи се њиховим причама, прави представе које се изводе на београдским сценама али за публику која долази у затвор. Представа “Чији си ти, Петре?” била је део програма БИТЕФ Полифоније 2009. године. За рад у затвору АпсАрт 2009. године добија награду ЕРСТЕ Фондације за социјалну интеграцију између 1.300 пројеката из региона. Године 2011. на Новом Беграду оснива АпсАрт Позориште заједнице, први цоммунитy тхеатре у Србији, место које је за грађане Новог Београда платформа за креативни развој али и друштвени ангажман у заједници. Верује у целоживотни развој и моћ промене – најпре личне, а затим и друштвене, ако постоји посвећеност и љубав. Александра Јелић пише за Блог о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар