Влада Републике Србије
Пише: Јелена Шапић, Центар за истраживање јавних политика (Блог о социјалном укључивању)
Многи од вас вероватно знају некога ко повремено или стално ради на платформи Bibo или су чули или прочитали да приступ интернету пружа шансу за запослење. За оне који нису упућени рецимо да је Bibo Global Oportunity само једна од бројних онлајн платформи на којој млади људи из целог света па и они из Србије и са Западног Балкана дају часове енглеског Јапанцима, Тајванцима, Кореанцима, Турцима, и другим онлајн ђацима заинтересованим да поправе свој ниво енглеског језика. За рад на платформи није потребно формално образовање англисте. Напротив, сви они који могу да ћаскају (енг. small talk), који су довољно спретни да објасне појмове, а надасве су насмејани, љубазни и спремни да прихвате правила компаније, могу наћи запослење тзв. Teacher-а (наставника) на Bibo-у. Иако правим информацијама располаже само послодавац, утисак који влада међу наставницима из Србије јесте да заједно са колегама и колегиницама из бивших југословенских република, чине најбројнију групу радника на Bibo-у, одмах после Филипинаца.
О феномену ангажмана на Bibo-у написано је неколико текстова (Машина, Пролетер, Супервизуелна, Мој Нови Сад) у којима се расправља о различитим аспектима овог посла: његовој флексибилности, аутономији радника и радница да организују своје радно време, али и о отуђености, „терору клијената“, синдикалном организовању и паду цене рада услед повећане тражње за послом. Цена часа се, наиме, у периоду од само неколико месеци смањила три пута, за укупно 40 процената, остављајући новопристигле наставнике без могућности преговарања са поруком „узмите или оставите“. И сама сам, понукана овим дебатама, а за потребе једне међународне конференције, покушала да завирим у свет онлајн наставника и наставница. За разлику од постојећих текстова, у први план сам ставила саме раднике и раднице дајући им простор да кажу шта мисле о свом послу. Занимало ме је ко су они и шта мисле о условима рада на Bibo платформи.
Да бих пронашла одговоре на ова питања, организовала сам онлајн анкету међу Bibo радницима из Србије у јуну ове године у којој је њих 100 узело учешћа. Од укупног броја испитаника њих 79.4% је старости између 20 и 29 година, а већину чине жене (67%). Учесници анкете су високо образовани (59% има завршене основне академске/стручне студије, а 23,1% мастер) од којих велики број нема формално образовање из домена свог рада. За две трећине наставника ангажман на Bibo-у је њихово једино, али не и прво „радно место“. Неки од њих су стекли претходно радно искуство на пословима у Србији, пре свега на привремено-повременим и хонорарним пословима или кроз волонтирање и стажирање. Њих око 38.5% ради у Bibo-овој дигиталној учионици између једне и три године, а 32,1 % до годину дана.
Анкетирани наставници описали су свој посао као доминантно флексибилан и рутински. Они вреднују могућност заказивања неограниченог броја часова било када у току дана. Ипак, уколико се деси да откажу много часова или су неактивни дуже од две недеље, приступ распореду рада може им бити ускраћен. Такође, могу добити пенале који значе и смањивање зараде. Иако на први поглед овај посао изгледа узбудљив јер наставници стално срећу ученике из различитих култура, посао заправо садржи много рутине јер су прописана правила приликом вођења часова врло крута и детаљно унапред прописана. Учешће наставника је неретко репетитивно и сведено на читање текста и/или постављање питања уз неизоставно хваљење и мотивисање ученика да наставе са учењем језика. Било какво непридржавање ових корака може водити ка негативној оцени од стране ученика и ка проверама квалитета пружене услуге од стране менаџмента.
Ипак, упитани да на скали од 1 до 5 (где је 1 “Не слажем се у потпуности”, а 5 “Слажем се у потпуности”) оцене истинитост изјаве ,,Овај посао ми даје осећај личне испуњености“, већина је изабрала ово друго. Више од половине испитаника сматра да им овај посао пружа осећај економске сигурности (са овом изјавом делимично се сложило 29.5 % испитаника, а у потпуности 24.4 %). Са изјавом „Захваљујући овом послу, људи у мом окружењу (породица, партнер, цимери) живе боље“ делимично се сложило 32.1 %, а у потпуности 28.2 процената. Упитани да на скали од 1 до 5, где 1 представља најнижи а 5 највиши слој друштва, оцене свој положај, 55.1 % учесника анкете рекло је да себе види као припаднике средњег слоја, а готово две петине вишег слоја друштва.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар