Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Србији се и 2015. ситуација на пољу рада укратко може окарактерисати као неповољна. Незапосленост је и даље висока, чиме се смањује простор за раднике да напуштају лоше послове у потрази за бољим, а сваки четврти запослени ради на црно. Заштитник грађана Саша Јанковић указује на смањења права у законском оквиру, због чега је нужно да се права у пракси у потпуности заштите, док је недостатак ефикасних контрола по општој оцени велики проблем. Посебно су угрожена права радника у приватном сектору, о којем ни држава ни синдикати не воде велику бригу.

Без обзира да ли су на неком излетишту уз роштиљ или на скупу синдиката, радници у Србији 1. мај дочекују у тешком положају – уз страх од губљења посла и бриге како ће са својом платом прегурати месец.

Стопа незапослености, према подацима Републичког завода за статистику из последњег тромесечја, износи 16,2%, а просечна зарада према подацима из марта нешто преко 43.000 динара. Ови званични подаци крију велике разлике и веће проблеме него што би се на први поглед рекло.

Иако је минимална зарада од ове године 21.054 динара, што значи да ни три ове плате нису довољне за покривање потрошачке корпе, процењује се да око 200.000 људи прима и нижу плату.

Међу запосленима најгора је ситуација оних који раде на црно, а према званичној процени статистичког завода реч је о сваком четвртом запосленом. Ово значи да читава армија људи нема здравствено и пензионо осигурање, као и никакву гаранцију да ће договорени услови рада бити поштовани.

Кашњења зарада такође су горући проблем, будући да према подацима директора Уније послодаваца Србије само 21,8% предузећа у приватном сектору редово исплаћује зараде првог дана у месецу за претходни месец. Према овим подацима, на које се позива Београдски центар за људска права у свом извештају за 2014. годину, око 39% предузећа зараде исплаћује у року од 60 дана, док 39% касни више од два месеца.

У овом погледу измене закона о раду су, према оцени Заштитиника грађана, побољшале положај радника у судском поступку за заштиту права јер обрачун зараде и накнаде које је послодавац у обавези да исплати има својство извршне исправе.

Најугроженија категорија су незапослени, и то не само због високе незапослености која отежава проналажење посла. Како се наводи у извештају Београдског центра за људска права, истраживања показују да је корупција приликом запошљавања присутна и у државном и у приватном сектору.

Препорука Београдског центра да се ова ситуација промени у јавном сектору је увођење јасних и обавезујућих критеријума за запошљавање државних службеника и озбилњих казни за крешење таквих одредаба. За то је, како се указује, потребна озбиљна реформа јавне управе каква није спроведена у 2014.

Београдски центар такође држави препоручује веће ангажовање на дијалогу са представницима запослених и послодаваца у циљу стварања услова за досотојанствен рад, као и веће контроле државних органа у погледу испуњавања обавеза послодаваца према радницима.

Законима умањена права

Оцена Заштитника грађана је да закони у Србији више не гарантују највиши степен заштите радника, тако да је неопходно да се њихово поштовање и у пракси заштити.

“Због тога је нужно да државни органи превентивно раде и контролишу послодавце, да се радници обраћају Инспекцији рада и суду за заштиту својих права, а када надлежни органи несавесно раде, онда и Заштитнику грађана”, навео је Јанковић у саопштењу поводом празника рада 1. маја.

Омбудсман је истакао и да је нужан бољи социјални дијалог, односно сарадња државе и послодаваца са синдикатима и јачање њихове снаге.

Заштитник грађана позвао је запослене да повреде својих права пријављују инспекцији рада, као и да њему подносе притужбе у случају да та инспекција или неки други надлежни орган не поступа савесно.

Према речима омбудсмана, охрабрује то што заштитник грађана бележи све ефикаснију контролу и сарадњу са Инспекцијом рада.

Потребне реформе за већу запосленост

Када је реч о законском оквиру, у претходних годину дана најзначајније су биле измене Закона о раду.

Нови закон донео је неке одредбе којима су права смањена – поједностављене су процедуре за отпуштање радника, смањена је накнада за минули рад тиме што је ограничена на период код тренутног послодавца, а могуће трајање уговора на одређено време повећано је са годину на две.

Измене су образлагане жељом да се охрабре послодавци да запошљавају тиме што ће процедуре и за запошљавање и за отпуштање бити флексибилније. Још нема процене о ефектима тог закона, али је извесно да је за оживљавање привреде потребан додатан напор.

Према извештају Светског економског форума за 2014-15. годину, Србија је по конкурентности на 94. месту на листи од 144. земље и територије, а као највеће препреке за пословање издвојени су бирократија, недовољна средства финансирања и корупција.

Удружења инвеститора углавном су до сада поздрављала реформске мере владе, попут закона о приватизацији и стечају, али уз истицање да тек треба да се види како ће се спроводити у пракси, као и да је потребно да буду праћене обухватном реформом јавне управе како би она постала ефикаснија.

Аутор: С.В.

Преузето са www.euractiv.rs