Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Са малим варијацијама, радни дан домаћице почиње пре свих чланова породице. Док укућани још спавају, она почиње да спрема доручак, а када мужа и децу испрати на „радне задатке“ обично и она креће на пијацу и у продавницу. По повратку кући, решава хамлетовску дилему – да ли да се ухвати у коштац са брдом неопегланог веша или са спремањем собе малишана која изгледа као да је протутњао омањи земљотрес. Ово размишљање можда прекида цвиљење љубимца који је подсећа да закони биологије имају право првенства над сређивањем играчака.

По повратку из парка она схвата да ће једно од двоје деце ускоро стићи кући и почиње да спрема главни и „помоћни“ ручак за случај да наследник неће да једе „кашиком”. Док чека повратак детета из школе, усисава, пегла и сређује хаос који су иза себе оставили њени укућани. Када заврши са спремањем ручка, развози децу на ваннаставне активности, јер данашњи клинци сматрају да нису у тренду ако истовремено не иду на тенис, балет и уче страни језик. Док чека да се тренинг или час заврши, она пазари у најближем дућану. По повратку кући чека је пас кога нико није прошетао, супруг који би нешто да „грицне“ док гледа ТВ програм и дете са којим мора да вежба математику пред писмени задатак.

Покушавајући да израчуна колико кошта неплаћени рад његове супруге која је „само“ мајка и домаћица, Американац Стивен Нелмс је на свом блогу www.weareglory.com  навео колико се плаћују послови које обавља његова супруга. Дошао је до фасцинантне суме од 73.960 долара годишње. У тај салдо ушао је трошак за дадиљу коју ова породица плаћа 705 долара недељно, односно 36.660 долара годишње. Ако би нека агенција чистила кућу уместо његове жене, ту услугу би наплатила око 5.200 долара на годишњем нивоу, куварица би свој рад наплатила 240 долара недељно, односно 12.480 долара годишње, особа која би ишла у куповину уместо њих наплаћивала би 65 долара по шопингу, (13.520 долара годишње) прање веша би плаћали 25 долара недељно, односно 1300 долара годишње, а за организацију породичних прослава издвајали би 75 долара по сату, односно 900 долара годишње.

А колико би коштао неплаћени рад српске домаћице?

Жене које кувају за четворочлану породицу ову услугу наплаћују између 15.000 и 20.000 месечно. Ту се не рачунају палачинке у поноћ кад неком од укућана падне шећер ни устајање у ситне ноћне сате када се тинејџери мртви гладни враћају из ноћних провода или су баш тада расположени за разговор о симпатији и смислу живота.

Услугу прања и пеглања веша једне машине од пет килограма веша перионице наплаћују око 750 динара. Ако се има на уму да се у четворочланој породици једна машина веша пере дневно, то значи да мајчино пеглање кошта 5.250 недељно односно око 20.000 динара месечно. У ту рачуницу не спада пеглање кошуље у седам ујутру јер је отац породице у то доба схватио да кошуља мора да се „препегла“.

Цена чишћења куће односно стана зависи од квадратуре – за простор од 50 квадрата то је око 2.000 динара седмично, односно 104.000 годишње.

Беби ситерка своју услугу наплаћује око 20.000 динара месечно за једно дете кога чува осам сати дневно док су родитељи на послу, а вечерња и ноћна дежурства коштају додатно. Дакле, на годишњем нивоу плата беби ситерке 240.000 динара. Под условом да чува само једно дете. А мама је на тој дужности 24 часа дневно и на располагању је свој деци.

Куповину ствари за домаћинство агенције наплаћују 300 динара, ако је радња у комшилуку. Ако је даље, и цена расте. Под претпоставком да се у радњу иде једном дневно, то значи да „услуге шопинга” коштају 100.000 динара годишње.

Љубав према псима нема цену, али „професионалци” који би га изводили у шетњу уместо вас, за свој рад би тражили 7.000 динара недељно, односно 24.000 месечно или – 288.000 динара годишње.

Приватни професори двочас наплаћују око хиљаду динара (зависно од предмета), а зна се да је додатна едукација малишана углавном мајчин домаћи задатак…

Када се саберу све набројане ставке неплаћеног рада домаћице у Србији, долази се до суме од 1.212.000 динара. За оне којима је лакше да вредност њеног рада схвате у страној валути – то је скоро хиљаду евра месечно.

Аутор: Катарина Ђорђевић, преузето са www.politika.rs