Влада Републике Србије
Кроз шестомесечни едукативни активистички програм „Срушимо четири зида“ Кровне организације младих Србије, 15 младих људи из 5 општина имало је прилику да у својим локалним срединама спроведе истраживања која се тичу положаја ЛГБТ+ младих. Конкретни и поуздани подаци до којих су дошли млади на локалу представљају веома важан показатељ стварног положаја младих ЛГБТ+ у њиховим локалним срединама, што је први корак ка побољшању.
Недавно објављени подаци показују да је њихов положај забрињавајућ, да подршка и разумевање вршњака изостају, као и то да наставници у основним и средњим школама недовољно времена посвећују теми ЛГБТ+ заједници на часовима.
На основу резултата истраживања спроведених у Сомбору, Чачку, Краљеву, Врњачкој Бањи и Врању, приметно је одсуство подршке Паради поноса, усвајању Закона о истополним заједницама и присутност вршњачког насиља према ЛГБТ+ младима. Оно што је такође упечатљиво јесте недовољна информисаност о теми ЛГБТ+ заједнице, што се најбоље види из податка да готово 40% испитаних младих из Чачка мисле да је предлогом Закона о истополним заједницама предвиђено да би особе из истополне заједнице могле да усвајају децу.
У Сомбору, тим младих је истраживао положај ЛГБТ+ младих у образовном систему у овом граду. Више од половине испитаних професора тврдило је да о ЛГБТ+ заједници не разговара са својим ученицима. Још један податак до ког се дошло јесте да 40% професора сматра да ова тема не би требало да буде заступљена у формалном образовању.
У Чачку, више од половине испитаних младих људи не би прихватило држање за руке истополних парова ван „четири зида“, док скоро 70% испитаника уопште не подржава одржавање Параде поноса, а као доминантан разлог за недостатак подршке ЛГБТ+ заједници наводи се вређање религијских уверења и јавног морала.
Чак 35% испитаних младих Краљевчана и Краљевчанки тврди да не подржава ЛГБТ+ заједницу. Трећина ЛБГТ+ младих у Краљеву има потпуну подршку пријатеља и породице, док трећина нема никакву подршку.
Готово трећина младих ЛГБТ+ особа из Врњачке Бање које су учествовале у истраживању тврди да су доживеле насиље због своје сексуалне оријентације и/или родног идентитета. У 40% случајева, то насиље је било физичко, док је 17% њих доживело сексуално насиље. Насиље се најчешће дешавало у школама. У чак 50% случајева када је насиље пријављено, реакција надлежних је изостала, док је полиција реаговала само у 14% случајева. На крају, више од половине младих испитаника навело је да се у Врњачкој Бањи не осећају безбедно.
У Врању су испитивани наставници у основним и средњим школама. Тачно половина свих школа из овог града одбила је да учествује у истраживању. Забрињавајућа је чињеница да скоро 70% испитаних наставника сматра да је хомосексуалност поремећај – иако је она званично уклоњена са листе менталних поремећаја још 1973. године. Такође забрињава и чињеница да петина испитаних наставника сматра да се ученици могу спречити да постану део ЛГБТ+ заједнице квалитетним васпитно-образовним програмом.
Поред неповољне ситуације коју су истраживања показала, приметан је и изузетно спор напредак на пољу побољшања положаја ЛГБТ+ младих у локалним срединама у односу на оне у Београду или Новом Саду.
Комплетна истраживања можете преузети овде.
Овај програм је финансиран од стране Европске уније и Савета Европе, кроз грант додељен Кровној организацији младих Србије.
Извор: koms.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар