Влада Републике Србије
Изложеност Рома дискриминацији, насиљу и социјалној искључености лоше делује и на њихово здравље. Роми су, показало је ново истраживање, изложенији ризику да оболе, живе нездравим начином живота, имају слабији приступ лечењу, чешће од других делова популације умиру од инфекција и хроничних болести и краћи им је очекивани жвотни век. Такође 15% ромске деце млађе од 14 година није вакцинисано према 4% деце из неромских породица. Званично се процењује да у Европској унији живи око 11 милиона Рома.
У Извештају о здрављу Рома, који је поручила Европска комисија, међународне агенције и владе позивају се да предузму мере како би заштитиле здравље Рома.
Истраживање је обухватило 28 чланица Европске уније, као и Норвешку, Лихтенштајн и Швајцарску, при чему је фокусирано на земље са великим бројем Рома, попут Бугарске, Хрватске, Чешке, Француске, Грчке, Мађарске, Италије, Румуније, Словачке, Шпаније и Велике Британије.
Европска комисија истиче да ромске заједнице у Европи пате због дискриминације и суочавају се са препрекама на путу до квалитетног становања, лечења и образовања.
Трећина Рома старости 35-54 године обухваћених истраживањем рекла је да има здравствене проблеме који им ограничавају свакодневне активности. Око 20% Рома нема здравствено осигурање а 66% не може себи да приушти преписане лекове док је тај удео међу већинском популацијом испод 30%.
Извештај је потврдио и да је очекивани животни век Рома краћи у поређењу са осталом популацијом и то за пет до чак 20 година.
Процене у Аустрији указују на 14% већу стопу смртности Рома него других грађана те земље.
Такође се у Бугарској, Словачкој, Мађарској и Чешкој међу Ромима бележе више стопе смртности одојчади.
Иако чланице ЕУ не прате систематски и свеобухватно здравствени статус Рома, подаци показују да су Роми у Бугарској “посебно осетљиви” на избијање богиња, хепатитиса А, Б и Ц. Високе стопе инфицираних вирусом HIV бележе се пак међу социјално искљученим Ромима – затвореницима, проституткама, наркоманима.
Према подацима из 2009, од 24.047 оболелих од малих богиња у Бугарској, 89,3% су били Роми а од укупно 24 умрлих, 22 су били Роми.
Истраживање је указало и на разлике од земље до земље ЕУ када је реч о вакцинацији Рома. Тако у Хрватској, Мађарској и Чешкој вакцине прими готово пођеднак проценат Рома и осталих чланова популације док су у Бугарској, Француској, Грчкој, Немачкој, Итаљи … разлике велике. Међутим, то су и земље које имају највише миграната Рома.
Наводи се да се у Словачкој вакцинише нешто више од половине ромске популације према 99% већинске популације а разлика се објашњава тежим приступом Рома здравственим услугама.
У Румунији, према подацима из 2009, 45,7% ромске деце није примило све обавезне и бесплатне вакцине док у Бугарској 15% ромске деце није завршило обавезну имунизацију.
Подаци из Француске указују пак на везу између ниске стопе вакцинације Рома и појаве болести које имају шире последице. Тако су уз слабу покривеност Рома имунизацијом, за ширење туберкулозе међу Ромима у Француској кривац и тешки услови живота, као и лош приступ систему здравствене заштите.
Статистике указују и на високу стопу обољевања Рома од болести повезаних са нездравим начином исхране и стресом.
“Ромска заједница у Европи горег је здравља од осталог дела популације”, закључила је Комисија у извештају и истакла да “док постоји довољно података о социјалној и економској искључености Рома, нема довољно података о здравственом статусу Рома и то онемогућава потпуно разумевање стања”.
У извештају су дате и препоруке за побољшање здравственог стања Рома, од унапређења услова живота кроз боље образовање и веће запошљавање, преко подстицања здравог начина живота, превенције болести, унапређења доступности квалитетном здравству, унапређења знања, до већег инвестирања у здравствени статус Рома.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар