Влада Републике Србије
Роми у Србији су све мање безбедни, а у друштву се заговарају мржња и нетрпељивост, речено је на представљању књиге “Безбедност Рома” 9. децембра у Београду.
Председник Сталне конференције ромских удружења грађана (СКРУГ) и аутор књиге Осман Балић истакао је да медији у последњих пет-шест година имају “итекако велике заслуге у погоршању безбедности Рома и свих грађана Србије”.
“Сви смо незадовољни свим и свачим, али Роме бију. Испред ромских насиља се врло храбро, без трунке бојазни да ће бити ухапшени, маршира данима”, рекао је Балић, подсећајући на антиромске протесте у селу Јабука и београдском насељу Земун.
Социолог Ђокица Јовановић нагласио је да се књига посвећена безбедности Рома по први пут објављује на овим просторима, уз оцену да те безбедности у Србији има све мање и мање.
Према његовим речима, друштво је у великој мери у стању аномије, институционалне недовршености и нереда, политичке какофоније и неделатности, а образовни систем није инклузиван и заснива се на херојској епици која искључује све који не припадају тој митологији.
Све стратегије инклузије Рома су само “сувишан папир”, јер почивају на претпоставци да је друштво у Србији уређено на “основним демократским узусима”, а оно то није, оценио је Јовановић.
“Роми су најчешће сами, иза њих данас стоје слабашне силе аутентичног, дакле ретког и усамљеног невладиног сектора, поједини уметници и интелектуалци, и што је најважније, многи грађани који не држе до националистичке пиротехнике”, рекао је он.
Председник Националног савета ромске националне мањине Витомир Михајловић навео је податак да у Србији највећа етничка дистанца постоји према Албанцима, потом Бошњацима и Ромима.
Према резултатима истраживања изнетим у књизи “Безбедност Рома”, 75,8 одсто испитаних Рома осећа се небезбедно или само делимично безбедно.
Главну претњу по њихову безбедност, по мишљењу анкетираних, представљају мржња према Ромима, јачање национализма и сиромаштво.
Најчешћи проблеми у вези са остваривањем веће безбедности су необавештеност о правима и обавезама, незаинтересованост полиције и мали број Рома полицајаца.
Вређање и потцењивање због припадности ромској заједници највише узнемирава 35,4 одсто испитаника, док 30,2 одсто њих највише плаши то што им Центар за социјални рад не даје материјалну помоћ.
У оквиру политичке безбедности, Роме највише плаше неофашистичке странке и покрети, партије и власт које ћуте и одобравају деловање тих група, као и то што их поједини Роми из махале подмићују да гласају за одређене странке.
Анкета је спроведена током марта 2014. године на узорку од 120 грађана ромске националности који живе у махалама.
Извор: Б92
Фото: Медија Центар Београд
pdf [3 MB]
Оставите коментар