Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Гошћа Блога о социјалном укључивању: Ивона Живковић

Пандемија Covid-19 у потпуности је изменила свакодневни живот људи широм света, а са собом је донела и бројне економске, здравствене и друге изазове. Приметно је да популације које су биле угрожене и рањиве  и пре избијања пандемије, последице овог стања осећају још интензивније и на више поља. Ово се свакако односи и на ЛГБТИ заједницу чије су потребе недовољно препознате и не узимају се у обзир приликом креирања државних мера у борби против пандемије Covid-19.

Истраживања показују да су припадници/це ЛГБТИ популације током периода пандемије посебно рањиви, нарочито они који имају неко хронично обољење. Такође, више су подложни томе да уколико се заразе вирусом имају тежу клиничку слику, будући да су, због константног стреса којем су изложени, подложнији хроничним болестима, анксиозности и депресији у односу на општу популацију. Треба имати у виду и да су припадници ЛГБТИ популације у већем ризику да склизну у сиромаштво, будући да су чешће запослени на несталним, привременим пословима или раде непријављени.  Због тога, ова популација се суочава са вишеструким изазовима које је од велике важности препознати на време, како би се предузеле потребне мере у њиховим ублажавањима.

Проблеми и изазови с којима се суочава ЛГБТИ популација током Covid-19 пандемије

Приступ здравственим услугама у великој мери отежан је у постојећим околностима за све, али, када је у питању ЛГБТИ популација, присутна је и деприоритизација одређених услуга, које су мање доступне у тренутним околностима.  Такав је случај са хормонском терапијом и прегледима код ендокринолога који су непоходни за трансродне особе. Осим што је приступ овим услугама често отежан, губитак посла у земљама попут САД-а носи са собом и губитак права за здравствену заштиту.

Проблем безбедности постаје такође изражен. Извештаји показују да је у појединим земљама дошло до повећања трансфобичне и хомофобичне реторике. Тако су у Јужној Кореји, у којој је већ присутна дискриминација ЛГБТИ заједнице, после таласа отварања ноћних клубова крајем априла и повећања броја заражених, припадници ЛГБТИ заједнице окарактерисани као кривци за њено ширење у геј ноћним клубовима. Осим тога, ова ситуација довела је у веома незавидан положај све оне који су били у контакту са зараженим особама, будући да им је угрожена приватност, што их је изложило ризику да породица и послодавац сазнају за њихов идентитет, што може довести и до озбиљнијих последица као што су одбацивање од породице и губитак посла. Посебно се погоршао положај заједнице у оним срединама у којима је и пре избијања пандемије постојала криминализација ЛГБТИ популације. Такође, извештаји показују да је полиција користила директиве везане за борбу против Covid-19 пандемије како би таргетирала и нападала ЛГБТИ огранизације и појединце. Тако је полиција у Уганди оптужила 20 ЛГБТИ особа за непоштовање правила физичког дистанцирања због опасности од ширења вируса, у чему се, како тврде активисти, јасно може видети случај злоупотребе новонаметнутих ограничења у циљу таргетирања ЛГБТИ популације. У неким земљама се ЛГБТИ особе окривљују за избијање пандемије, што појачава већ присутну дискриминацију и говор мржње. Тако је турски председник Ердоган јавно подржао став једног свештеника да „хомосексуалност помаже ширење болести и заслужна је за пропадање ове генерације”.

Приступ послу и средствима за живот је отежан за припаднике ЛГБТИ заједнице у овом периоду нешто више у односу на општу популацију. Организација Human Rights Campaign Foundation (HRC) недавно је објавила резултате студије спроведене у Сједињеним Америчким Државама, који показују појачани економски ризик којем су изложени припадници ЛГБТИ заједнице. Податак који говори у прилог томе је да 40% припадника ЛГБТИ заједнице ради у пет индустрија које су највише погођене пандемијом, у поређењу са 22% хетеросексуалних људи. Немогућност зараде и обезбеђивања сопственог животног простора носи додатне проблеме, а то је већа зависност од неподржавајућих чланова породице и пораст насиља и дискриминације у кући.

Положај ЛГБТИ популације у Србији током Covid-19 пандемије

Истраживања показују да се и у Србији положај ЛГБТИ популације погоршао услед избијања пандемије Covid-19. Удружења Loud & Queer и Егал спровела су почетком априла истраживање „Covid-19 и ЛГБТИ заједница у Србији“, које је показало да су проблеми који су идентификовани на светском нивоу у великој мери присутни и у нашој земљи.

Према подацима из овог истраживања, велики број припадника ЛГБТИ популације суочио се са губитком посла и прихода, због чега су неки били у немогућности и да задрже место становања и били су приморани да се врате у примарне породице, у којима су неретко изложени дискриминацији и насиљу. Повратак у примарне породице утицао је и на губитак приватности и немогућност комуницирања са ЛГБТИ заједницом, а самим тим довео и до осећаја изолације који је даље неповољно утицао на ментално здравље.

Посебно је забрињавајући податак дат 1/5 испитаника није у могућности да задовољи основне животне потребе, односно потребе за храном, лековима, одећом, обућом и слично. Уз велики број оних који су изгубили посао или животни простор или су у ризику да изгубе у наредном периоду, говоримо о скоро једној четвртини ЛГБТИ особа који су у стању ургентне потребе за неким обликом финансијске и/или материјалне подршке. Очекивано, пандемија је негативно утицала и на психичко здравље, а осим тога, постојао је отежан приступ здравственим услугама, као и несташица лекова у неким тренуцима. Квантитативни подаци указују да је 20,8% имало проблем са доступношћу медикамената, другим облицима дуготрајне терапије, као и услугама из домена менталног здравља, док чак 15,7% тврди да је имало потешкоће и са проналаском хроничне терапије и са заказивањем прегледа и контрола. Транс особе пријављују да су услуге Кабинета за трансродна стања Клиничког центра Србије привремено недоступне, затим се јављају проблеми при заказивању и обављању редовних контрола, а несташице лекова у апотекама углавном обухватају хормонску терапију, медикаменте из домена антидепресива/антианксиолитика, лекова за HIV и AIDS и друго.

Представници организација цивилног друштва које сарађују са ЛГБТИ заједницом, готово једногласни су у ставу да је током вандредног стања било потребно предузети посебне мере које се односе на ЛГБТИ популацију. Током пандемије у посебно тешком положају нашле су се транс особе, као и особе са хроничним обољењима и HIV-ом које су имале отежан приступ лековима и лекарима. Исто тако, битно је истаћи да је и млада популација из студентских домова, која је морала да се врати у мање средине веома угрожена, као и велики део ЛГБТИ популације који је добио отказ и остао без прихода.

С обзиром на то да сведочимо томе да је пандемија Covid-19 још увек актуелна и да не можемо предвидети када це доћи до стабилизације ситуације, важно је дугорочније разматрати потребе ЛГБТИ заједнице у Србији, како би се успешније пребродио кризни период.

У наредном периоду посебно је важно да се припадницима ЛГБТИ заједнице омогући несметан приступ здравственим услугама и лековима, као и да се пружи новчана помоћ најугроженијима. Такође, као приоритетно, поставља се питање запошљивости ЛГБТИ популације. Огранизације цивилног друштва скрећу пажњу да је ова популација и у редовним околносима теже запошљива, док је сада ситуација додатно отежана. Држава би требало да препозна ову популацију као теже запошљиву, и пружи им подршку кроз неку врсту програма инклузивног запошљавања. Активно подржавање и издвајање средстава за пројекте организација цивилног друштва који ће умањити негативне ефекте пандемије на ЛГБТИ заједницу показали би се као изузетно значајни.

Виктор Мадригал-Борлоз, независни стручњак именован од стране УН за заштиту од насиља и дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета, казао је да ће пандемија дубоко утицати на лазбејке, хомосексуалце, бисескуалце, транс и родно варијантне особе који су „несразмерно заступљени у редовима сиромашних, бескућника и оних који немају здравствену заштиту, па уколико не предузмемо хитне мере, утицај ће се осећати генерацијама”. Полазећи од сазнања која су прикупљена на терену, од изузетне важности је да државе, а међу њима и Србија, у наредном периоду уведу мере које ће помоћи овој рањивој популацији да лакше преброди кризу.

***

Ивона Живковић је стажисткиња у Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије.

Дипломирала је на одсеку за социологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Предавала је у школи и била ангажована као истраживачица у GfK и Ipsos Strategic Marketing.

Текст „Сви изазови ЛГБТИ заједнице у време Covid-19 пандемије” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.