Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Седам година среће

Објављено 25.08.2017.

detelina_su_fiПише: Моника Ајвазовић (Блог о социјалном укључивању)

Кажу старији „бирај цвеће из своје баште“, али да ли се боја коже некада може прилагодити осећањима?

Често чујем коментаре како су жене неке земље најлепше на свету, најзгодније, најпаметније, најпрефињеније итд. У друштву у коме сам ја одрасла и у држави у којој сам рођена, сматра се да су Српкиње најлепше жене, али се често и о женској лепоти говори на јако ружан начин. У нашем друштву стереотипи доминирају – може се чути коментар да су све плавуше глупе и на тај начин се свакој жени плаве косе прилепи етикета. Стереотипи и предрасуде на рачун Ромкиња су још заступљенији. Прва асоцијација на њих је да су прљаве, да смрде и чувена магична предрасуда којом се посебно неки мушкарци воде – „седам година среће“. Да ли је она мало позитивнија или још негативнија у односу на претходна два придева?

Да ли ви знате шта то значи? Можда су се неки међу вама насмејали или запитали да ли је то заиста истина. За вас који не знате причу, сада ћу вам је испричати. Многи мушкарци верују да уколико једној Ромкињи одузму невиност, да им се смеши седам година среће и да ће у том периоду њихов сексуални живот процветати. Први пут када сам чула за ово била сам тинејџерка и нисам превише лично ту реченицу доживљавала, штавише, била ми је јако смешна, јер нисам могла да верујем да неко размишља у потпуности ирационално. Али с годинама сам ту фразу све чешће слушала, и у средњој школи и на факултету и на семинарима. Дешавало се да имам одбрамбени став према момцима из опште популације управо због тога јер сам помишљала да желе само „седам година среће“. Често се запитам да ли су могуће везе између Ромкиње и некога из опште популације? Покушала сам кроз разговор са мојим пријатељицама да одговорим на ово.

Мерита, 25 година (Македонија): „Чест је стереотип да жене Ромкиње гледају у шољу. Када некоме кажем да сам Ромкиња то је прво питање које ми поставе: ‘Да ли знаш да гледаш у шољу?’ А ја им одговарам како је срамота у 21. веку тако нешто да ме питају јер је Бог једини који људима одређује судбину. Што се тиче израза ‘седам година среће’, то је исто предрасуда коју не-Роми имају према Ромкињама и која је јако негативна. Познајем парове из мешовитих бракова који одлично функционишу. Све зависи од културе, карактера и васпитања човека.“

Садона, 21 година (Црна Гора): „Чула сам за ‘седам година среће’ још у основној школи и мислим да је то предрасуда,  попут оних да су Роми незаинтересовани за школу и да се све Ромкиње рано удају. Колико год да ја сматрам да су могуће везе између Ромкиња и мушкараца из опште популације, у пракси се показало да таква веза не може да функционише јер ће се девојци/жени увек пребацивати то што је Ромкиња и родитељи неће желети да се њихово дете забавља или ожени Ромкињом.“

Тања, 26, година (Београд): „На коментар ‘седам година среће’ никада нисам наишла, тако да нисам размишљала о томе нити ме је то ограничавало или забрињавало у смислу да ће неко да ме искористи. Стереотипи о Ромкињама су да су оне мирне, повучене, да раде све што им се каже, да су навикле да трпе насиље и да воле да имају много деце. Што се тиче мешовитих веза, сматрам да је теже започети и одржати такву везу јер захтева много више труда, улагања и разумевања са обе стране, посебно од стране дечка да разуме девојку и прихвати њену различитост, њену породицу и пријатеље.“

Јасмина, 19 година (Ниш): „Мислим да је то стереотип исто као и кад кажу да  Ромкиње гледају у длан или у шољу. Јако је непријатно чути то а камоли наћи се у таквој ситуацији! Наравно да везе између Ромкиња и не- Рома функционишу, потребно је само да обе особе буду толерантне и отвореног ума. И у потпуности подржавам мешовите везе.“

Силвија, 22 година (Пирот): „Многе Ромкиње су повучене и неће ништа рећи кад чују ту реченицу, али да ли се ико запитао како је Ромкињи када чује тако нешто бесмислено? Ромкиње не доносе седам година среће, сам чин вођења љубави сматрају светињом и предају се мушкарцима које искрено воле. Када говоримо о везама и браковима између не-Рома и Ромкиња, они на западу јесу успешни, док се на Балкану у патријахалним срединама на њих гледа још увек са неодобравањем. Уколико ипак дође до везе/брачне заједнице, породице супружника ће их осуђивати можда ће их се и одрећи. Велики број деце из мешовитих бракова има проблем са идентитетом. Постоје и примери који показују да љубав ипак побеђује све. Сматрам да је за успешну везу и брак потребно бити човек, бити широких схватања и прихватити човека са свим његовим особинама и манама.“

(…)

Текст “Седам година среће” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]