Сензорна соба на отвореном : Инклузија

Пише: Ивана Ковачевић (Блог о социјалном укључивању)

За успешно обављање наставног процеса потребно је много труда и маште. Поред наставе у школама, болницама и кућама, за усвајање градива је од великог значаја примена интегративне наставе и амбијенталног учења. Када се ученицима који због болести наставу прате у кућним условима организује настава у природи, онда смисао изласка из кућног окружења представља несвакидашњи доживљај и вишеструку корист за ђака.

Јелена Арсовић, запослена у Основној школи ,,Др Драган Херцог” у Београду и једна од „сценаристкиња” радионица на отвореном, поделиће са нама утиске, доживљаје и закључке о добробити оваквих програма за ђаке који наставу прате по индивидуалном образовном плану са дефектолозима. У реализацији бесплатних радионица за ђаке, у оквиру пројекта „Инклузивне активности уз помоћ коња за ученике са сметњама у развоју“, пројекта Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Удружења „Гуливер”и ОШ ,,Др Драган Херцог“, учествовали су дефектолози са терапијским коњем Леном, а подршку су пружили директор школе и психолошко-педагошка служба.

Како сте дошли на идеју да организујете радионицу?

Циљ нам је био да ученицима пружимо што квалитетнију наставу. Тако се родила једна идеја која је почела са реализацијом. У сарадњи са Удружењем за активности и терапије уз помоћ коња „Гуливер“, омогућили смо да двадесет ученика и ученица из кућне наставе похађа наставу која се реализује у виду шест радионица. Предвиђене активности обухватају одласке ученика на београдски хиподром и у шуму парка Кошутњак. Ови ученици због бројних препрека условљених здравственим стањем нису у могућности да често имају заједничке активности. Стога, поред онога што уче на радионицама, њима је дружење са вршњацима драгоцено и вредно доласка упркос бројним препрекама са којима се суочавају и ђаци и родитељи.

Можете ли нам рећи нешто више о својим ученицима? Зашто је њима корисно да имају и овакав вид наставе?

Због тешкоће обраде свакодневних сензорних информација у целовит опажај, вредност овакве тематске наставе кроз радионице код ових ученика састоји се у томе што се непосредним опажањем природне средине омогућава утврђивање стечених и стицање нових потпунијих и трајнијих искустава. Интердисциплинарни приступ настави је веома важан. Повезивањем садржаја различитих предмета у једну целину у природном окружењу са одговарајућим активностима, мирисима, додиром, звуком итд. подстичемо развој свих чула и лакше усвајање знања и вештина. Већ после прве радионице под називом „Ја сам са природом”, која је одржана на Кошутњаку на Светски дан заштите животне средине, увидели смо предности наставе у природи за ове ученике у односу на класичан рад. Интегративни приступ учењу подржава целовит развој уценика. Обезбеђивањем стимулативне средине која је појачала свесност ученика, створили смо подстицајну атмосферу којом су се ученици охрабрили да истражују окружење, буду физички и психички активни и уживају у новим авантурама.

Која је била тема ове радионице?

Тема прве радионице је била рециклажа материјала и екологија. Родитељи ученика су размењивали информације и искуства, а повремено су се и укључивали у радионицу. Рад са биљкама је опуштао и смиривао децу, давао им нове вештине и осећај задовољства. Ученици су кроз игру учили о важности заштите природе. Радионица је имала за циљ подизање свести о важности поштовања животне средине и о значају рециклаже отпада. Терапијски коњ Лена је на Светски дан заштите животне средине дошла са сузама у очима јер због велике загађености окружења на Кошутњаку није могла да пасе. Данашње време захтева да се стално подсећамо шта нам све природа нуди и колико је важно да је чувамо.

Како су активности уз помоћ коња утицале на реализацију часа, која је била њихова улога и осећа ли се бољитак после једног дружења са овим племенитим животињама?

Активности уз помоћ коња, поред јахања, обухватале су и многе активности које су се реализовале уз само присуство коња, коришћењем дидактичког материјала у циљу побољшања свеукупног психофизичког здравља деце. Мириси из природе улазе у тело путем дисања, поруке се шаљу директно у мозак делујући на тело, психу, емоције, когницију, расположење итд. Мирис и додир коњске длаке, гриве, репа итд. стимулише чуло мириса и додира. Кроз додир рукама и ногама ученици су учили шта је глатко, мокро, суво (земља, песак, суве биљке итд.) и топло, тврдо, мекано (камен, дрво, пластика итд.). Тактилном стимулацијом увежбавали су нове вештине. Пунили су посуде песком, сламом, земљом, лишћем и садили цвеће. Визуелном стимулацијом и посматрањем природе у одређено годишње доба, окружени различитим звуковима (шум грана дрвећа, траве, зујање инсеката, цвркут птица, фијук ветра итд.) проширивали су раније стечена искуства. Деца су јахала и терапијског коња Лену, а вестибуларни сензорни систем стимулисан је ходом коња кроз шуму, променама смера, успона и нагиба. Кретање коња помера тело детета, стимулише дететове мишице и зглобове, па дете има јачи проприоцептивни осећај. Вестибуларном стимулацијом и вежбама на терапијском коњу Лени, као и самом релаксацијом на коњу, ученици су имали једну заокружену целину. Кроз вежбе сензорне интеграције побољшава се ефикасност којом нервни систем обрађује и користи сензорне информације да би дете боље функционисало. Ови одговори огледају се у бољој регулацији, побољшању пажње и побољшању функционалних вештина и понашања код тих ученика.

(…)

Текст “Сензорна соба на отвореном” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.