Влада Републике Србије
Пише: Биљана Младеновић (Блог о социјалном укључивању)
Да ли сте знали када нас статистика Србије броји као сиромашне? Или када вас држава „признаје“ као сиромашне? Да ли знате колико је сиромашних у Србији, а колико од њих држава делимично штити својим системом социјалне заштите? Да ли је у земљама ЕУ могуће бити егзистенцијално угрожен? И да ли се сиромаштво у ЕУ и код нас исто дефинише?
Шта (статистички) значи бити сиромашан у Србији? Према подацима које објављује званична статистика у Србији сиромашан је онај појединац који на располагању за потрошњу има мање од 10.223 динара месечно [1]. Са овим износом статистика каже да је могуће задовољити минималне животне потребе и то не само оне за храном, већ и за оне за одећом, обућом, хигијеном, становањем, огревом и другим елементарним потребама. Ово пак не значи да је за двоје потребно 20.446 динара (дуплиран износ потребан за појединца), већ нешто мање динара – управо онолико колико ресурса та два појединца могу да поделе у коришћењу (нпр, да станују у истом простору, да се греју, да гледају ТВ и сл.). Ово статистика објашњава такозваним „скалама еквиваленције“ тј, унапред дефинисаним пондерима који дефинишу колико то ресурса више лица може да дели и остане на истој (еквивалентној) потрошњи. Ова скала каже да два одрасла појединца која живе заједно могу да подмире своје егзистенцијалне потребе са потрошњом од 17.379динара месечно. Додатно уколико би у породици са двоје одраслих постојало дете, укупан износ месечне потрошње требало би увећати за тек 5.111 динара да би породица остала на истом нивоу потрошње.
Шта надлежно Министарство [2] у Србији признаје као сиромаштво? Надлежно министарство као сиромашне посматра грађане са 7.530 и мање динара месечно [3], што значи да „линију сиромаштва“ дефинише ниже чак и од оне коју је статистика израчунала и објавила као најнижу са којом је могућа елементарна егзистенција. Другом одраслом лицу које живи у истом домаћинству додаје још 3.765 динара месечно, а детету још 2.259 динара.
А колико је (статистички) сиромашних у Србији? Статистика каже да је сиромашних око 670.000 грађана [4], тј да их се управо толико налази испод дефинисане линије потрошње. Међутим, важно је разумети да сиромаштво није једнако распоређено између различитих категорија друштва. Нпр. у просеку, међу 100 лица са основним или нижим образовањем сиромашно је око 13 лица, док је код више и високо образованих лица међу 100 њих, сиромашно тек једно или двоје.
А колико сиромашних прима подршку од државе? Држава помоћ намењену сиромашнима исплаћује на адресе скоро 252.000 грађана и за узврат осим списка папира којим се тај статус доказује, обавезује пунолетне кориснике који су спобосни за рад да докажу да активно трагају за послом. Овај услов би требало да спречи пасивизацију и злоупотребу система заштите.
Да ли у ЕУ постоји сиромаштво? На овај начин дефинисано сиромаштво [5] као егзистенцијално питање, скоро је занемарљиво у развијенијим земљама ЕУ, те су за своје потребе развиле нов начин мерења сиромаштва и аларма који сугерише повећан ризик од социјалне искључености. Тај другачији начин мерења сиромаштва – мерено као релативно сиромаштво, тј. као ризик од сиромаштва – каже да је могуће открити лица која су у већем ризику од остатка популације да буду искључени из друштвеног, политичког, културног живота, која располажу са мање средстава за живот од највеће већине својих суграђана.
Како се онда дефинише ризик од сиромаштва у ЕУ? Замислимо да све наше суграђане поређамо према висини месечних примања. Прво би се на скали нашли они без икаквих средстава за живот, па би на скалу долазили појединци све док се на њој не би нашао најбогатији човек у земљи. Онда бисмо нашли оног појединца иза ког је тачно онолико грађана колико је испред њега. Он би се налазио на средишњој тачки расподеле дохотка у нашем друштву. Примера ради, у Србији статистика каже да тај појединац располаже дохотком од 21.880 динара месечно [6]. Сада је потребно да узмемо 60% тог износа и погледамо колико људи живи са мање од тог износа месечно. Тај износ у динарима у Србији износи 13.128динара, а број људи испод тог износа је 18,3%. Како се у земљама са веома високим средишњим дохотком и 60% тог износа налази знатно изнад линије која би дефинисала егзистенцијално сиромаштво, важно је направити разлику између ова концепта егзистенцијалног (апсолутног) сиромаштва дефинисаног на примеру Србије и ризика сиромаштва у ЕУ. Примера ради у Норвешкој појединац је у ризику од сиромаштва са приходима мањим од 1.820 евра месечно.
(…)
Текст “Сиромаштво” Биљане Младеновић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар