Влада Републике Србије
Стална конференција градова и општина (СКГО) организовала је 24. октобра конференцију „Повољно пословно окружење на локалном нивоу“, на којој се дискутовало о ефикаснијим локалним административним услугама привреди са акцентом на увођење е-услуга и о новим идејама за локални економски развој. Скуп је одржан у оквиру програма „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ – Друга фаза“, који финансира Влада Шведске.
„Стална конференција градова и општина наставиће да подржава локалне самоуправе у економском развоју и унапређењу пословног окружења“, изјавио је овом приликом Никола Тарбук, заменик генералног секретара СКГО за заступање.
Он је истакао да је Стална конференција у последњих неколико година заједно с Министарством државне управе и локалне самоуправе припремила 188 модела административних поступака и процедура, од чега се велики број доноси на привреду.
“Желели смо да дамо допринос стандардизацији рада локалне администрације према привреди и другим клијентима и смањењу административних препрека за развој локалне привреде”, рекао је Тарбук.
СКГО ради на припреми приручника за израду и реализацију програма локалног економског развоја, да би се општинама препоручило како да програмирају мере у тој области.
Тарбук је рекао да ће се наставити подршка локалном економском развоју и унапређењу пословног окружења, јер, како је указао, “без локалног економског развоја, инвестиција и нових радних места веома је тешко развијати локалну самоуправу”.
Приоритети СКГО су рад на смањењу административних препрека, развоју једношалтерских служби и услуга, доступност информација за локалне привреднике и други облици реформи да би локална администрација била ефикаснија.
“Потребно је радити на јачању капацитета општина за привлачење инвестиција и наставити подршку посебно малим, микро и средњим предузећима”, рекао је Тарбук.
Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Зоран Касаловић рекао је да је степен развијености локалне администрације један од три критеријума за улазак у ЕУ.
“Циљ Министарства и Владе Србије је да свака општина у Србији има ефикасну управу. Зато мењамо систем из корена. Мењамо га да би државу мање коштао и био управљив, али га највише мењамо због грађана и привреде, јер јавна управа постоји због њих, да би њима пружила услуге””, рекао је он.
Касаловић је подсетио да је Министарство упутило јавни позив општинама и градовима за пријаву пројеката које ће финансирати у оквиру пилот-пројекта “Подршка у успостављању јединственог управног места”, и поново позвао општине да се пријаве.
Он је истакао да се ради на дигитализацији управе како би службеници/е брзо размењивали информације и завршавали послове, као и на унапређују знања и вештине запослених, како би што боље прихватили промене.
Рекао је да се уређује и инспекцијски надзор, те је прошле недеље завршена јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о инспекцијском надзору.
Помоћница министра привреде Катарина Обрадовић Јовановић је рекла да “Пројекат е-папир” подразумева попис и оптимизацију, а затим и дигитализацију свих административних поступака и процедура.
Циљ је успостављање једноставне и транспарентне комуникације привреде с државном управом, а до сада је пописано 2.500 поступака с циљем да се успостави регистар свих административних поступака.
Заменик директора Канцеларије Владе Србије за информационе технологије и електронску управу Зоран Мишић рекао је да се “мења поглед Владе на грађане и на привреду”, јер се сада “ставља у центар онај коме се пружа услуга” која треба да буде што квалитетније.
Слађана Грујић, саветница за економску политику и економски развој у СКГО, у свом обраћању анализирала је развој јединица за локални економски развој (ЛЕР), кључних момената и изазова у том процесу. Нагласила је да је ЛЕР доминантно био инициран и подржан од стране међународних развојних агенција, без већег ангажовања виших нивоа власти. Међутим, истакла је да је значајан искорак надлежно министарство учинило доношењем Закона о улагањима који је препознао јединицу за ЛЕР и подршку улагањима као субјект улагања, увео мере конкурентности, одређене институте (пројектни тим, инвестициони програм), али потпуна примена Закона је изостала, нарочито у делу који се тиче ЛЕР-а.
„Важно је, изградити партнерства са постојећим инвеститорима и локалном привредом јер је и најјачи промотивни алат у привлачењу нових инвестиционих пројеката задовољни постојећи инвеститори. У условима ограничених капацитета, фокус јединице за ЛЕР би требао да буде у правцу подстицања инвестиција локалних предузећа у нове производе и нове делатности с обзиром да је много мање напора потребно да се пружи квалитетна подршка већ постојећим привредним субјектима него да се привуку нове инвестиције“, изјавила је Грујић.
На конференцији је представљен и теоријски концепт брендирања дестинација, уз приказ примера из праксе градова који су успешно прошли кроз процес брендирања или ре-брендирања.
„Уколико одлучите да брендирате своју дестинацију, онда кроз тај процес треба проћи у целости. Није довољно да само направите лого, слоган… потребно је да утврдите ваше снаге, слабости, ваше компаративне предности, створите емотивну везу између ваше средине и њених житеља и пренесете ту поруку осталим становницима. То није процес који траје пар месеци, мукотрпан је и дуг, али резултати сигурно неће изостати“, рекао је Владимир Јовановић, менаџер програма и шеф Службе за информисање СКГО.
Директор Регионалне агенције за развој источне Србије (РАРИС) Владан Јеремић представио је Регионални бренд источне Србије “Балцаница Супериор”. Балцаница Супериор је јединствени пример добре праксе који повећава видљивост неког региона и пружа подршку његовом развоју и представља први овакав пример брендирања региона у Србији.
Регионални бренд источне Србије “Балцаница Супериор” је регистрован и заштићен код Завода за интелектуалну својину као жиг гаранције и гарантује купцима да се ради о одређеном степену квалитета брендираног производа или услуге, као и да су они пореклом из источне Србије.
Руководитељка Службе за управљање пројектима и локални економски развој Краљева Мирјана Продановић је изјавила да су за десет година рада те службе направљени механизми за успешан локални економски развој.
Она је рекла да раде на ажурирању и прикупљању података о томе, како би брзо одговарали на упите инвеститора.
Присутни су имали прилику да на скупу чују искуства из Шведске о процесу дигитализације у овој скандинавској држави коју је одржала Ана Пегелов из Одељења за дигитализацију Шведске асоцијације локалних власти и региона. У оквиру другог панела, гост из Пољске Рафал Серафим, који је ангажован на пројекту Подршка руралном и регионалном развоју у Републици Србији, представио је концепт кратког ланца исхране којим се пут између произвођача до потрошача смањује на минимум.
Више информација и презентације са скупа потражите на адреси www.skgo.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар