Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Три пута је мање жена у информативним садржајима у Србији, не само што их је драстично мање, већ и кад се појаве, њихова појава је мање важна, и своди се на забаву, налаз је глобалног истраживања које је представљено у Скупштини Србије у ораганизацији Женске парламентарне мреже и Мисије ОЕБС и у Србији урађено 5. пут.

У 2015. године жене чине 22 одсто особа чији се глас чује, о којима се пише или које се виде у штампи, телевизијским и радијским вестима. Овај резултат је мало испод светског (24%) и европског (25%), показала је једнодневна анализа.

Као актерке вести, жене као експерткиње се позивају у тек осам одсто случајева, а чак две трећине жена је у рубрици глас јавности или као сведоци неких догађаја.

– Живимо у информативном свету, који је доминантно мушки, рекла је професорка Факултета политичких наука (ФПН) Сњежана Миливојевић, која је у Скупштини Србије представила резултате истраживања, које је радио тим ФПН у оквиру пројекта Положај жена у медијима.

Она је рекла да видљивост жена опада како опада истакнутост и важност теме.

– У политичким темама које доминирају у медијима у Србији, жене чине само 14 одсто субјеката. У вестима о ‘познатим личностима’, уметности, спорту оне чине 44 одсто свих субјеката”, показало је истраживање.

Женски глас се најмање чује у вестима као став експерткиње (7%), што је испод европског просека који износи 18 одсто, а у САД 32 одсто, указала је она.

Међу онима који су правили вести на дан мониторинга бројније су жене, 71 одсто. Мушкарци су медијма чешће на руководећим функцијама.

– Док су око 58 одсто свих репортера и новинара жене, по чему је Србија драстично изнад просека у свету (37 одсто), број презентерки вести расте до 80 одсто, навела је Миливојевић.

Такође, жене су углавном приказане стереотипно и у веома ограниченом броју друштвених улога, много ређе у важним темама и ударним вестима.

Према оцени Миливојевић, медијску заједницу Србије чине већином жене, али то је због тога што у тој професији није моћ и мушкарци беже од ње, због чега је дошло до феминизације новинарства.

Она је такође указала да је у последњем таласу приватизације медија око 1.000 нововара остало без посла, али да се још не зна међу губитницима транзиције колики је однос жена и мушкараца.

Председница Координационог тела Владе Србије за родну равноправност Зорана Михајловић рекла је да је чињеница да када се говори о равноправности да се најчешће говори о насиљу над женама, а недовољно о њиховом положају у јавном животу и да су мање плаћене и мање запослене.

Она је казала да за три године од како је на јавној функцији скоро свакодневно од медија добија питања, која новинари никада не би питали мушкарце.

– Мене питају које боје су ми чарапе, да ли тетовирате обрве, када ћете се удати, да ли ћете родити дете, казала је она и додала да је једно од питања било и да “ли ћете се сликати голи за један магазин”.

Она је оценила да је ипак у сарадњи са медијима могуће променирти положај жена у српском друштву, да оне постану видљиве и да се оњима извештава као и о осталим учесницима јавнопг живота и то и у озбиљним темама.

– Кад их будемо посматрали као професионалце, са раде, развијају и доприносе друштву, тада ће и земља биути на путу већег привредног раста, закључила је Михајловић.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић указала је да је статистика поражавајућа и да често реагује због непримерених медијских садржаја о женама, а да је извештавање често сексистчко.

Преовлађују у медијима стереотоипне женске улоге, или забављачке или мајке и домаћице, што доноси слику жене као инфериорне и некомпетентне, упозорила је Јанковић.

Шеф Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС Јан Лунебург изјавио је да се очекује да ће Извештај истраживања и његови налази допринети да извештавање медија уважава родне разлике и подигне свест медија за избалансиран приступ и запошљавање женских кадрова.

Координаторка Женске парламентарне мреже Вера Пауновић нагласила је да је Скупштина Србије први пут у историји парламентаризмаза усвојила родно одговоран буџет, према потребама жена и мушкараца.

Чланица Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и новинарка Гордана Суша рекла је да је РЕМ спровео истраживање на седмодневном узорку информативе РТС и дошао до сличних података, да 90,3 одсто програма јавног сервиса раде жене, али као извршиоци.

Она је навела да се у најгледанију емисију РТС Дневник 2 не позивају жене као експерти.

Суша је указала и да директор РТС и Радио Београда никад није била жена.

Главни уредник листа Данас Зоран Пановић рекао је да је “перфидно” што се на телевизијама у Србији не могу видети старији људи, као на ББЦ и да је и “временска прогноза еротизована”.

Међутим, медији напредују и данас су неупоредиво бољи, него што су били, закључио је он.

У једнодневном мониторингу, који се спроводи у 70 земља, праћено је 18 српских медија и 258 текстова.

Извор: Данас