Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tri puta je manje žena u informativnim sadržajima u Srbiji, ne samo što ih je drastično manje, već i kad se pojave, njihova pojava je manje važna, i svodi se na zabavu, nalaz je globalnog istraživanja koje je predstavljeno u Skupštini Srbije u oraganizaciji Ženske parlamentarne mreže i Misije OEBS i u Srbiji urađeno 5. put.

U 2015. godine žene čine 22 odsto osoba čiji se glas čuje, o kojima se piše ili koje se vide u štampi, televizijskim i radijskim vestima. Ovaj rezultat je malo ispod svetskog (24%) i evropskog (25%), pokazala je jednodnevna analiza.

Kao akterke vesti, žene kao ekspertkinje se pozivaju u tek osam odsto slučajeva, a čak dve trećine žena je u rubrici glas javnosti ili kao svedoci nekih događaja.

– Živimo u informativnom svetu, koji je dominantno muški, rekla je profesorka Fakulteta političkih nauka (FPN) Snježana Milivojević, koja je u Skupštini Srbije predstavila rezultate istraživanja, koje je radio tim FPN u okviru projekta Položaj žena u medijima.

Ona je rekla da vidljivost žena opada kako opada istaknutost i važnost teme.

– U političkim temama koje dominiraju u medijima u Srbiji, žene čine samo 14 odsto subjekata. U vestima o ‘poznatim ličnostima’, umetnosti, sportu one čine 44 odsto svih subjekata”, pokazalo je istraživanje.

Ženski glas se najmanje čuje u vestima kao stav ekspertkinje (7%), što je ispod evropskog proseka koji iznosi 18 odsto, a u SAD 32 odsto, ukazala je ona.

Među onima koji su pravili vesti na dan monitoringa brojnije su žene, 71 odsto. Muškarci su medijma češće na rukovodećim funkcijama.

– Dok su oko 58 odsto svih reportera i novinara žene, po čemu je Srbija drastično iznad proseka u svetu (37 odsto), broj prezenterki vesti raste do 80 odsto, navela je Milivojević.

Takođe, žene su uglavnom prikazane stereotipno i u veoma ograničenom broju društvenih uloga, mnogo ređe u važnim temama i udarnim vestima.

Prema oceni Milivojević, medijsku zajednicu Srbije čine većinom žene, ali to je zbog toga što u toj profesiji nije moć i muškarci beže od nje, zbog čega je došlo do feminizacije novinarstva.

Ona je takođe ukazala da je u poslednjem talasu privatizacije medija oko 1.000 novovara ostalo bez posla, ali da se još ne zna među gubitnicima tranzicije koliki je odnos žena i muškaraca.

Predsednica Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović rekla je da je činjenica da kada se govori o ravnopravnosti da se najčešće govori o nasilju nad ženama, a nedovoljno o njihovom položaju u javnom životu i da su manje plaćene i manje zaposlene.

Ona je kazala da za tri godine od kako je na javnoj funkciji skoro svakodnevno od medija dobija pitanja, koja novinari nikada ne bi pitali muškarce.

– Mene pitaju koje boje su mi čarape, da li tetovirate obrve, kada ćete se udati, da li ćete roditi dete, kazala je ona i dodala da je jedno od pitanja bilo i da “li ćete se slikati goli za jedan magazin”.

Ona je ocenila da je ipak u saradnji sa medijima moguće promenirti položaj žena u srpskom društvu, da one postanu vidljive i da se onjima izveštava kao i o ostalim učesnicima javnopg života i to i u ozbiljnim temama.

– Kad ih budemo posmatrali kao profesionalce, sa rade, razvijaju i doprinose društvu, tada će i zemlja biuti na putu većeg privrednog rasta, zaključila je Mihajlović.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ukazala je da je statistika poražavajuća i da često reaguje zbog neprimerenih medijskih sadržaja o ženama, a da je izveštavanje često seksistčko.

Preovlađuju u medijima stereotoipne ženske uloge, ili zabavljačke ili majke i domaćice, što donosi sliku žene kao inferiorne i nekompetentne, upozorila je Janković.

Šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS Jan Luneburg izjavio je da se očekuje da će Izveštaj istraživanja i njegovi nalazi doprineti da izveštavanje medija uvažava rodne razlike i podigne svest medija za izbalansiran pristup i zapošljavanje ženskih kadrova.

Koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Vera Paunović naglasila je da je Skupština Srbije prvi put u istoriji parlamentarizmaza usvojila rodno odgovoran budžet, prema potrebama žena i muškaraca.

Članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i novinarka Gordana Suša rekla je da je REM sproveo istraživanje na sedmodnevnom uzorku informative RTS i došao do sličnih podataka, da 90,3 odsto programa javnog servisa rade žene, ali kao izvršioci.

Ona je navela da se u najgledaniju emisiju RTS Dnevnik 2 ne pozivaju žene kao eksperti.

Suša je ukazala i da direktor RTS i Radio Beograda nikad nije bila žena.

Glavni urednik lista Danas Zoran Panović rekao je da je “perfidno” što se na televizijama u Srbiji ne mogu videti stariji ljudi, kao na BBC i da je i “vremenska prognoza erotizovana”.

Međutim, mediji napreduju i danas su neuporedivo bolji, nego što su bili, zaključio je on.

U jednodnevnom monitoringu, koji se sprovodi u 70 zemlja, praćeno je 18 srpskih medija i 258 tekstova.

Izvor: Danas