Влада Републике Србије
Социјална предузећа могла би бити кључна у омогућавању женама да нађу запослење упркос тренутној економској кризи, пише Кејт Холман за енглески часопис Трибјун. Овакво размишљање подстакло је Европски женски лоби да започне једногодишњи пројекат мапирања женског учешћа у социјалном предузетништву у десет земаља Европе. Такозвана социјална економија покрива широк распон предузећа која обављају најразличитије активности, од пружања здравствених услуга и културних сервиса до занатских послова и малих мануфактура. Оно што разликује социјална предузећа од комерцијалних је што је њихов циљ пре свега да понуде друштвено корисне производе и услуге, а зарада се реинвестира у социјалне сврхе. Особина ових предузећа је и одговорно и транспарентно пословање.
Процењује се да је социјална економија у порасту. У Уједињеном Краљевству, једној од земаља обухваћених истраживањем EWL-а, постоји око 70,000 социјалних предузећа која запошљавају око милион људи. Овај сектор доприноси са више од 24 милијарде фунти националном дохотку. Према подацима организације Social Enterprise UK, 38 посто социјалних предузећа предводе жене, док их је на челу малих и средњих комерцијалних предузећа само 19 посто. Преко 90% социјалних предузећа има бар једну жену у руководству, док је то случај у само пола (51%) малих и средњих комерцијалних предузећа. У социјалним предузећима су заступљенији/е и припадници/е расних и етничких мањина – 28% директора/директорки социјалног предузећа припада таквој мањини, у поређењу са само 12% у комерцијалним предузећима.
„Још увек постоји велика родна неравнотежа“, истакла је менаџерка EWL-овог пројекта Емили Ашер. „Наш дугорочни циљ је да повећамо видљивост социјалних предузетника/ца у Европи и да охрабримо жене да започну сопствена предузећа. Тако да је овај пројекат мешавина истраживања и лобирања. Такође ћемо испитивати да ли су жене приморане да пређу у социјална предузећа због мера штедње, али наш општи став је да су оваква предузећа позитиван феномен“, каже она. Широм Европе се показало да су социјална предузећа боље поднела економску кризу него комерцијалне компаније. Европска комисија је 2011. започела иницијативу за финансијску и логистичку подршку социјалним предузећима, као и подизање свести о њиховим активностима. Међутим, пројекат EWL-а не финансира Европска унија, већ једна приватна фондација. „Социјално предузетништво има потенцијал да створи радна места и допринесе економији. Али оно само никако није одговор на мере штедње. Социјална економија мора ићи руку под руку са социјалним услугама које пружа држава“, каже Емили Ашер.
Експерти и експерткиње у десет земаља обухваћених пројектом (Уједињеном Краљевству, Француској, Немачкој, Бугарској, Мађарској, Италији, Шпанији, Шведској, Литванији и Ирској) састављају базу података предузетница, а спроводе и детаљне студије појединачних предузећа. Резултати пројекта биће објављивање извештаја за сваку државу, као и успостављање дигиталне мреже и извора информација за предузетнице. Закључци пројекта биће представљени на конференцији у септембру ове године. „Феминистичка анализа социјалног предузетништва у Европи је веома релевантна у тренутку када ЕУ тражи начине да реши проблеме масовне незапослености и растућег социјалног искључења. Будући да тежимо промовисању феминистичке економије, морамо да разумемо са којим могућностима, али и ризицима се суочавају социјална предузећа која предводе жене“, објашњава генерална секретарка EWL-а, Џоана Мејкок.
Извор: Мрежа за Европски Женски Лоби
pdf [3 MB]
Оставите коментар