Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Кретање административно сиромашних – инфографик

Осим статистичког праћења сиромаштва – у виду апсолутног сиромаштва (као минимума егзистенције, тј. потрошње неопходне за задовољавање минималних животних потреба) или релативног сиромаштва (као „лошије“ рангираних у друштву у коме живе, тј. лица чији је доходак по потрошачкој јединици мањи од 60% медијане еквивалентног дохотка), државе као сиромашне признају лица која по својим законским критеријумима дефинишу као сиромашне.

Ко су административно сиромашни? То су лица која могу да остваре право на социјалну помоћ и друга социјална давања која се додељују уз проверу материјалног стања у датој земљи.

Основни програм заштите сиромашних у Србији се спроводи кроз новчану социјалну помоћ, која у форми гарантованог минималног дохотка има за циљ обезбеђење минималног животног стандарда. Право на новчану социјалну помоћ (НСП) дефинисано је Законом о социјалној заштити.

Помоћ се додељује уз проверу дохотка и имовине и исплаћује се по принципу допуне до законски дефинисаног (националног) прага сиромаштва. Практично, то значи да лице без примања добија износ у целости, а лица са примањима испод тог износа само разлику до прага сиромаштва. Праг сиромаштва, тј. административна линија сиромаштва, дефинисана је као приходни цензус и изражена је у виду основице за утврђивање висине НСП, која се шестомесечно усклађује са индексом потрошачких цена. Висину основице током година могуће је видети на следећем линку.

Према подацима за 2017. годину, административна линија сиромаштва по дохотку у Србији је износила 8.120 динара по еквивалентном одраслом.

Помоћ је усмерена на целу породицу/домаћинство и респектује разлике у старосној структури и величини домаћинства. За појединца, односно носиоца права, максимални износ помоћи је једнак износу основице, за сваког наредног одраслог члана додељује се пондер 0,5 од висине основице, а за дете пондер 0,3. Додатно, новчана социјална помоћ се увећава за 20% за домаћинства у којима су сви чланови неспособни за рад, као и за једнородитељске породице.

Ово значи да је током 2017. године дете у породици добијало новчану социјалну помоћ у максималном износу од 2.436 динара месечно, а следећа одрасла особа 4.060 динара.

Колико људи у Србији је административно сиромашно? Током 2017. године 260 хиљада појединаца (3,7% укупног броја становника), тј. 104 хиљаде домаћинстава је било административно сиромашно. Број административно сиромашних значајно се повећавао сваке године након измена Закона о социјалној заштити 2011. године, све до 2014. године када почиње да се примећује тренд смањивања.

Линија административног сиромаштва је значајно нижа од прага релативног (доходовног) сиромаштва, али и од прага апсолутног сиромаштва.

Корисници и годишњи расходи за НСП (у милионима динара и % БДП), у периоду 2010-2017. године

Извор: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Најмања је стопа заштите осетљивих друштвених група у Београду (1,3% становника датог региона је прималац НСП). У АП Војводини и региону Источна и Јужна Србија стопа је приближно 5,0%, док је у региону Шумадије и Западне Србије заштићено приближно 3% становника.

Детаљан приказ броја домаћинстава корисника НСП током година, по регионима, областима и јединицама локалне самоуправе доступни су на следећем линку.

Образац Захтева за остваривање права на новчану социјалну помоћ, преглед примања и прихода који су од утицаја на остваривање права на новчану социјалну помоћ, као и остала документа и информације од значаја за остваривање права могуће је наћи на следећем линку.