Спортским активностима до успешног социјалног укључивања деце : Инклузија

Општина Сурдулица је у сарадњи са Спортским савезом општине Сурдулица и ОШ „Јован Јовановић Змај“ у оквиру LIP 2 програма организовала Спортску школу и спортске радионице за децу са сметњама у развоју. Спортске активности и предавања на тему здравих стилова живота и важности спорта за децу и младе постале су доступне за деветоро деце са сметњама у развоју и њихове родитеље, кориснике услуге Лични пратилац детета, али и за сву другу децу са територије општине Сурдулица.

Бављење спортом на начин да су вежбе и спортске активности прилагођене индивидуалним могућностима и потребама сваког детета са сметњама у развоју, до недавно је готово незамисливо. Данас је ово реалност за Сурдулицу, малу општину на југу Србије и њене становнике који, суочени са многобројним свакодневним изазовима нису до сада имали могућности нити простора за реализацију оваквог типа активности.

Спортска школа започета је у периоду зимског распуста школске 2020/2021. године, у спортској хали ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Сурдулици и одржавала се у трајању од четири сата. Циљеви спортске школе били су: подстицање хармоничног физичког развоја деце, развијање и неговање навика за свакодневним физичким вежбањем, развијање здравствене културе у циљу стварања здравих животних навика и унапређивање моторичких способности деце.

Реализација спортских радионица започета је почетком фебруара и трајаће до краја марта на истој локацији, сваког викенда у трајању од два сата. Спортске активности са децом спроводи спортски радник Александар Радоичић, показујући деци вежбе прилагођене њиховом узрасту и потребама. Како би се што боље развила моторика, деца са сметњама у развоју раде вежбе са мини лоптама које захтевају различите облике кретања, као и другим реквизитима обезбеђеним кроз пројекат. Лични пратиоци су током целокупне спортске активности са децом и по завршетку их одводе кући.

Тренер и предавач Александар сматра да је овај вид спортских активности за децу са сметњама у развоју неопходан из више разлога. Овај индивидуални приступ пре свега стимулише физички развој детета на начин да се код детета омогућава умањивање или чак и превазилажење одређених тешкоћа, пошто различити полигони са многобројним станицама развијају моторичке способности.

Александар истиче да се, у односу на почетак, сада запажа јасно изражена кретивност и спортски такмичарски дух деце и да се развија њихова самосталност тако што се постављају достижни циљеви. Различитост престаје да буде оптерећење и развија се осећај самопоштовања тако што се подстиче уједињавање групе која оснажује сваког појединца. Превасходни циљ оваквог начина рада јесте да деца препознају и прихвате свој развојни проблем и да максимално развију свој постојећи потенцијал. Александар наглашава да је атмосфера у којој ради са децом стимулативна не само за физички развој деце, већ и за њихов социјални, емоционални и интелектуални развој.

Вукашин (11) је дечак са церебралном парализом који похађа четври разред ОШ „Вук Караџић“ у Сурдулици и има тешкоће у ходању и говору. Његова мама истиче да Вукашин до сада није имао прилику да учествује у оваквим спортским активностима и да је јако срећан када треба да иде у школицу спорта. Дечак је свестан да и он има важну улогу у извршавању постављених задатака кроз које се развија и моторички напредује.

Вукашин се лепо слаже са децом, а тренера обожава и у њему види друга и пријатеља. Долази кући насмејан и испуњен, спојио је задовољство са вежбама кроз које физички напредује.

Тренер о Вукашину каже следеће: „Вуле… Од првог дана како је ушао у халу била је приметна позитивна енергија којом зрачи. Та радост што је опет дошао на час и што ће моћи да се игра са вршњацима… Не постоје речи којима то може да се опише. Иако Вуле има проблем са моториком, ни у једној секунди га то не спречава да прође постављену препреку на било који начин. Полигони које смо имали на часовима додатно су побољшали његове моторичке способности, а када је у питању лопта, Вуле је прави тимски играч. Обожава планове и тактике и увек је први када је тренеру потребна помоћ око реквизита. Нико није као Вуле.“

Отац десетогодишњег Павла, дечака са аутизмом који похађа трећи разред ОШ „Јован Јовановић Змај“, препознаје добробит спортских активноси кроз развој моторичких (координација, прецизност, снага, флексибилност) и конативних способности детета. Павле се од малена бави спортским активностима, пре свега пливањем и вожњом ролера, али до сада није имао прилику да се бави оваквим спортским активностима. Активнија социјализација, решавање задатака са другом децом и добро успостављени контакт са тренером и другарима указују да овај дивни дечак квалитетно проводи време на спортским активностима.

Тренер Александар о Павлићу (како га он зове) има само речи хвале. Он види Павла као извор позитивне енергије коју безусловно шири на остале чланове групе. Гимнастички елементи које Павлић може да спроведе, од простих колутова напред и назад до смакова и узмакова, његовим вршњацима, па чак и одраслим људима делују застрашујуће. Павле је главни гимнастичар групе. Поред храбрости, он је и дечак који јако цени и воли слободу. Уз изузетне гимнастичке способности које је показао, у њему се пробудило интересовање за игре са лоптама, а што никада пре није испољавао. Овај дечак је увек насмејан и позитиван, али и довољно храбар да спроведе нешто чиме ће задивити своје вршњаке и пратиоце.

Како наводи тренер Александар, Данило (11) који похађа IV разред ОШ „Вук Караџић“ је дечак који се јако стидљиво и повучено придружио Спортској школи и спортским радионицама. Током времена је стидљивост полако нестајала и градио се осећај припадности и доброг уклапања са осталим другарима. Имајући у виду Данилову корпулентност, тренер је поставио циљ да се скупа са спортским активностима развијају и аспекти брзине, равнотеже и издржљивости. Данило је значајно напредовао, сада је знатно бржи, спретнији и јачи. „Данило је један заиста посебан дечак, изузетно фин, васпитан и дружељубив, за кога не постоји препрека коју не може да превазиђе и који је увек спреман за напредовање“, каже наш саговорник Александар.

Данилова мама примећује да је њен син постао веселији, дружељубивији, позитивнији и самосталнији, јер се са осталом децом и тренером веома лепо повезао. Тренер му је узор који га мотивише у напредовању, тако да су изазови у одржавању пажње на часовима сада прошлост. Данило може много тога, али су му потребни подстицај, подршка, стимулација, а понекад и награда, похвала, све оно што добија од спортског тренера. С обзиром да рекреација и спорт повољно утичу на његово здравствено стање, како физичко тако и ментално, Спортска школа и спортске радионице су постале изузетно важне за његе. Дружи се са децом, стиче нова искуства, истражује и ментално се развија. Једном речју, иде напред, а што његовој мајци доноси срећу и причињава велико задовољство.

„Када ме питају шта прво помислим када видим Вучка, ја кажем упорност. Челична воља, јача од колица у којима се налази, несаломив дух. Вучко можда не успе да изврши задатак из прве, али будите сигурни да ће га испунити кроз наредних пар покушаја, без обзира на тежину задатка. Он је савршен спој интелигенције и упорности. Када омане – он импровизује, када импровизује – он се прилагођава, када се прилагоди – тада надвлада сваку препреку која се нађе пред њим. Константно расте и бива бољи у свему што ради.“

Овако тренер Александар говори о Вукашину, који има 16 година. Он је ученик првог разреда средње техничке школе „Никола Тесла“. Вукашинова мама истиче да њен син никада до сада није имао прилику да буде укључен у овакве спортске активности и веома је захвална на могућности која се први пут отворила у општини Сурдулица. Вуле се радује при сваком одласку на спортски час, сусрету са тренером и друговима и новом учењу. Мама дечака пуног срца потврђује да је Вукашин ојачао руке, унапредио прецизност и научио да се игра са лоптом коју раније није ни примећивао.

Постоји много начина на које је могуће стимулисати развој детета. Спортска школа и спортске радионице су се показале као веома успешне. Захваљујући спортским активностима и интеракцији која се остварује, деца препознају своје моторичке способности и раде на њиховом унапређивању и то у средини у којој се осећају прихваћено и која снажно афирмише и вреднује њихове потенцијале. Имајући на уму све добробити које је ова пројектна активност донела деци са сметњама у развоју и њиховим родитељима, општина Сурдулица ће у свој пројектни План одрживости за услугу Лични пратилац детета свакако укључити и спортске активности и настојаће да овај облик активности и додатно унапређује на различите начине.