Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Opština Surdulica je u saradnji sa Sportskim savezom opštine Surdulica i OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u okviru LIP 2 programa organizovala Sportsku školu i sportske radionice za decu sa smetnjama u razvoju. Sportske aktivnosti i predavanja na temu zdravih stilova života i važnosti sporta za decu i mlade postale su dostupne za devetoro dece sa smetnjama u razvoju i njihove roditelje, korisnike usluge Lični pratilac deteta, ali i za svu drugu decu sa teritorije opštine Surdulica.

Bavljenje sportom na način da su vežbe i sportske aktivnosti prilagođene individualnim mogućnostima i potrebama svakog deteta sa smetnjama u razvoju, do nedavno je gotovo nezamislivo. Danas je ovo realnost za Surdulicu, malu opštinu na jugu Srbije i njene stanovnike koji, suočeni sa mnogobrojnim svakodnevnim izazovima nisu do sada imali mogućnosti niti prostora za realizaciju  ovakvog tipa aktivnosti.

Sportska škola započeta je u periodu zimskog raspusta školske 2020/2021. godine, u sportskoj hali OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Surdulici i održavala se u trajanju od četiri sata. Ciljevi sportske škole bili su: podsticanje harmoničnog fizičkog razvoja dece, razvijanje i negovanje navika za svakodnevnim fizičkim vežbanjem, razvijanje zdravstvene kulture u cilju stvaranja zdravih životnih navika i unapređivanje motoričkih sposobnosti dece.

Realizacija sportskih radionica započeta je početkom februara i trajaće do kraja marta na istoj lokaciji, svakog vikenda u trajanju od dva sata. Sportske aktivnosti sa decom sprovodi sportski radnik Aleksandar Radoičić, pokazujući deci vežbe prilagođene njihovom uzrastu i potrebama. Kako bi se što bolje razvila motorika, deca sa smetnjama u razvoju rade vežbe sa mini loptama koje zahtevaju različite oblike kretanja, kao i drugim rekvizitima obezbeđenim kroz projekat. Lični pratioci su tokom celokupne sportske aktivnosti sa decom i po završetku ih odvode kući.

Trener i predavač Aleksandar smatra da je ovaj vid sportskih aktivnosti za decu sa smetnjama u razvoju neophodan iz više razloga. Ovaj individualni pristup pre svega stimuliše fizički razvoj deteta na način da se kod deteta omogućava umanjivanje ili čak i prevazilaženje određenih teškoća, pošto različiti poligoni sa mnogobrojnim stanicama razvijaju motoričke sposobnosti.

Aleksandar ističe da se, u odnosu na početak, sada zapaža jasno izražena kretivnost i sportski takmičarski duh dece i da se razvija njihova samostalnost tako što se postavljaju dostižni ciljevi. Različitost prestaje da bude opterećenje i razvija se osećaj samopoštovanja tako što se podstiče ujedinjavanje grupe koja osnažuje svakog pojedinca. Prevashodni cilj ovakvog načina rada jeste da deca prepoznaju i prihvate svoj razvojni problem i da maksimalno razviju svoj postojeći potencijal. Aleksandar naglašava da je atmosfera u kojoj radi sa decom stimulativna ne samo za fizički razvoj dece, već i za njihov socijalni, emocionalni i intelektualni razvoj.

Vukašin (11) je dečak sa cerebralnom paralizom koji pohađa četvri razred OŠ „Vuk Karadžić“ u Surdulici i ima teškoće u hodanju i govoru. Njegova mama ističe da Vukašin do sada nije imao priliku da učestvuje u ovakvim sportskim aktivnostima i da je jako srećan kada treba da ide u školicu sporta. Dečak je svestan da i on ima važnu ulogu u izvršavanju postavljenih zadataka kroz koje se razvija i motorički napreduje.

Vukašin se lepo slaže sa decom, a trenera obožava i u njemu vidi druga i prijatelja. Dolazi kući nasmejan i ispunjen, spojio je zadovoljstvo sa vežbama  kroz koje fizički napreduje.

Trener o Vukašinu kaže sledeće: „Vule… Od prvog dana kako je ušao u halu bila je primetna pozitivna energija kojom zrači. Ta radost što je opet došao na čas i što će moći da se igra sa vršnjacima… Ne postoje reči kojima to može da se opiše. Iako Vule ima problem sa motorikom, ni u jednoj sekundi ga to ne sprečava da prođe postavljenu prepreku na bilo koji način. Poligoni koje smo imali na časovima dodatno su poboljšali njegove motoričke sposobnosti, a kada je u pitanju lopta, Vule je pravi timski igrač. Obožava planove i taktike i uvek je prvi kada je treneru potrebna pomoć oko rekvizita. Niko nije kao Vule.“

Otac desetogodišnjeg Pavla, dečaka sa autizmom koji pohađa treći razred OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, prepoznaje dobrobit sportskih aktivnosi kroz razvoj motoričkih (koordinacija, preciznost, snaga, fleksibilnost) i konativnih sposobnosti deteta. Pavle se od malena bavi sportskim aktivnostima, pre svega plivanjem i vožnjom rolera, ali do sada nije imao priliku da se bavi ovakvim sportskim aktivnostima. Aktivnija socijalizacija, rešavanje zadataka sa drugom decom i dobro uspostavljeni kontakt sa trenerom i drugarima ukazuju da ovaj divni dečak kvalitetno provodi vreme na sportskim aktivnostima.

Trener Aleksandar o Pavliću (kako ga on zove) ima samo reči hvale. On vidi Pavla kao izvor pozitivne energije koju bezuslovno širi na ostale članove grupe. Gimnastički elementi koje Pavlić može da sprovede, od prostih kolutova napred i nazad do smakova i uzmakova, njegovim vršnjacima, pa čak i odraslim ljudima deluju zastrašujuće. Pavle je glavni gimnastičar grupe. Pored hrabrosti, on je i dečak koji jako ceni i voli slobodu. Uz izuzetne gimnastičke sposobnosti koje je pokazao, u njemu se probudilo interesovanje za igre sa loptama, a što nikada pre nije ispoljavao. Ovaj dečak je uvek nasmejan i pozitivan, ali i dovoljno hrabar da sprovede nešto čime će zadiviti svoje vršnjake i pratioce.

Kako navodi trener Aleksandar, Danilo (11) koji pohađa IV razred OŠ „Vuk Karadžić“ je dečak koji se jako stidljivo i povučeno pridružio Sportskoj školi i sportskim radionicama. Tokom vremena je stidljivost polako nestajala i gradio se osećaj pripadnosti i dobrog uklapanja sa ostalim drugarima. Imajući u vidu Danilovu korpulentnost, trener je postavio cilj da se skupa sa sportskim aktivnostima razvijaju i aspekti brzine, ravnoteže i izdržljivosti. Danilo je značajno napredovao, sada je znatno brži, spretniji i jači. „Danilo je jedan zaista poseban dečak, izuzetno fin, vaspitan i druželjubiv, za koga ne postoji prepreka koju ne može da prevaziđe i koji je uvek spreman za napredovanje“, kaže naš sagovornik Aleksandar.

Danilova mama primećuje da je njen sin postao veseliji, druželjubiviji, pozitivniji i samostalniji, jer se sa ostalom decom i trenerom veoma lepo  povezao. Trener mu je uzor koji ga motiviše u napredovanju, tako da su izazovi u održavanju pažnje na časovima sada prošlost. Danilo može mnogo toga, ali su mu potrebni  podsticaj, podrška, stimulacija, a ponekad i nagrada, pohvala, sve ono što dobija od sportskog trenera. S obzirom da rekreacija i sport povoljno utiču na njegovo zdravstveno stanje, kako fizičko tako i mentalno, Sportska škola i sportske radionice su postale izuzetno važne za njege. Druži se sa decom, stiče nova iskustva, istražuje i mentalno se razvija. Jednom rečju, ide napred, a što njegovoj majci donosi sreću i pričinjava veliko zadovoljstvo.

„Kada me pitaju šta prvo pomislim kada vidim Vučka, ja kažem upornost. Čelična volja, jača od kolica u kojima se nalazi, nesalomiv duh. Vučko možda ne uspe da izvrši zadatak iz prve, ali budite sigurni da će ga ispuniti kroz narednih par pokušaja, bez obzira na težinu zadatka. On je savršen spoj inteligencije i upornosti. Kada omane – on improvizuje, kada improvizuje – on se prilagođava, kada se prilagodi – tada nadvlada svaku prepreku koja se nađe pred njim. Konstantno raste i biva bolji u svemu što radi.“

Ovako trener Aleksandar govori o Vukašinu, koji ima 16 godina. On je učenik prvog razreda srednje tehničke škole „Nikola Tesla“. Vukašinova mama ističe da njen sin nikada do sada nije imao priliku da bude uključen u ovakve sportske aktivnosti i veoma je zahvalna na mogućnosti koja se prvi put otvorila u opštini Surdulica. Vule se raduje pri svakom odlasku na sportski čas, susretu sa trenerom i drugovima i novom učenju. Mama dečaka punog srca potvrđuje da je Vukašin ojačao ruke, unapredio preciznost i naučio da se igra sa loptom koju ranije nije ni primećivao.

Postoji mnogo načina na koje je moguće stimulisati razvoj deteta. Sportska škola i sportske radionice su se pokazale kao veoma uspešne. Zahvaljujući sportskim aktivnostima i interakciji koja se ostvaruje, deca prepoznaju svoje motoričke sposobnosti i rade na njihovom unapređivanju i to u sredini u kojoj se osećaju prihvaćeno i koja snažno afirmiše i vrednuje njihove potencijale. Imajući na umu sve dobrobiti koje je ova projektna aktivnost donela deci sa smetnjama u razvoju i njihovim roditeljima, opština Surdulica će u svoj projektni Plan održivosti za uslugu Lični pratilac deteta svakako uključiti i sportske aktivnosti i nastojaće da ovaj oblik aktivnosti i dodatno unapređuje na različite načine.

***

Ova uspešna priča nastala je u okviru projekta „Testiranje/pilotiranje inovativne socijalne usluge Lični pratilac deteta u opštini Surdulica“, koji sprovodi opština Surdulica u saradnji sa Udruženjem građana „Naša Surdulica za sve“ i Centrom za socijalni rad iz Surdulice u okviru Programa lokalnih inicijativa za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva – Podrška razvoju inovativnih modela za socijalno uključivanje LIP 2 kojim koordinira Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) uz podršku Vlade Švajcarske.