Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија је незнатно напредовала по конкурентности пошто се у извештају Глобални индекс конкурентности 2016-2017 попела за четири позиције, на 90. место међу 138 земаља, објавио је 28. септембра Светски економски форум. Земље региона, осим БиХ, боље су позициониране од Србије док су прва три места на листи задржале Швајцарска, Сингапур и САД а најмање конкурентан у свету је Јемен.

Гледано према критеријумима за оцену конкурентности, Србија је по здравству и основном образовању 53. у свету, по високом образовању и обукама 69. а по инфраструктури 74.

Међутим, по под-индексу иновације и фактори софистицираности Србија је међу последњима са 120. местом у свету односно на 125. месту по софистицираности бизниса и на 108. по иновацијама.

Србија се није добро показала ни по ефикасности тржишта производа, ефикасности тржишта рада, развоју финансијског тржишта.

Од земаља из окружења, све осим Босне и Херцеговине су боље пласиране од Србије – Македонија је на 68. месту, Хрватска на 74, Албанија на 80, Црна Гора на 82. а БиХ на 107.

Глобални индекс конкурентности који објављује Светски економски форум добија се комбинацијом података од међународних институција и резултата анкете привредника, а показује какви су услови за пословање у рангираним земаља и њихова позиција према кредиторима и потенцијалним инвеститорима.

Највећи напредак у макроекономском окружењу

Представници Фондације за развој економске науке (ФРЕН) истакли су да је Србија у макроекономском окружењу остварила највећи напредак на листи СЕФ о глобалној конкурентности.

Нижи ниво буџетског дефицита и веће учешће штедње у бруто домаћем производу (БДП), као и развијеност финансијског тржишта и ефикасност тржишта рада највише су допринели да се Србија нађе на 90. месту, рекао је на конференцији за новинаре истраживач ФРЕН-а Светозар Танасковић.

Он је навео да је отпочињање реформи позитивно утицало на конкурентску позицију Србије на глобалној лествици, али да је потребно да оне буду настављене и убрзане јер је Србија и даље међу лошије рангираним земљама.

На основу података о макроекономском окружењу Србија је на листи Глобални индекс конкурентности напредовала за 22 места, а по развијености финансијског тржишта за 10 места.

Водећи привредници у Србији су, како је рекао Танасковић, оценили да је у односу на 2015. једноставнија процедура за добијање кредита и има више могућности за прикупљање капитала за нове предузетничке пројекте.

Директорка ФРЕН-а Јелена Жарковић Ракић је истакла да привредници у Србији указују да су пореске стопе и доприноси на зараде једна од препрека за боље пословање, затим неефикасност државне бирократије, нестабилни прописи и приступ изворима финансирања.

Она је оценила да постоје примери земаља где је смањено опорезивање рада, а у том случају умањени буџетски прходу могу да се надоместе прогресивним порезима на зараде.

Директорка USAID Пројекта за боље услове пословања Драгана Станојевић је указала да Србија треба да настави да поправља квалитет институција и мења образовни систем, како би привреда могла да обезбеди што квалитетније кадрове.

Навела је да су боља наплата пореза и ефикаснија борба против сиве економије поправили конкурентност Србије и да и у тој области има протсора за даље напредовање.

Србија је по глобалној конкурености најбоље била рангирана 2008, када је заузимала 85. позицију, а најгоре 2013. јер је била на 101. месту.

Иновације важне колико и инфраструктура

Најконкурентнија економија Европске уније је Холандија, на четвртом месту глобалне листе, Немачка је пета а међу првих десет у свету су и Шведска, Велика Британија и Финска.

Међутим, разлике у конкурентности међу чланицама ЕУ приличне су па је Шпанија на 32. месту, Италија је 44. а Грчка 86. При томе је Шпанија напредовала а Италија пала за једно место док је Грчка пала за пет места.

Британија је скочила за три места и са седмом позицијом на листи СЕФ има најбољи резултат за десет година. Међутим, упозоравају из Форума, то би могло да се преокрене због Брегзита.

Истовремено је Француска, друга по снази економија зоне евра после Немачке, напредовала за једно место, на 21.

„За све економије у Европи очување и унапређење просперитета зависиће у великој мери од њихове способности да искористе иновације и таленте своје радне снаге“, истиче се у саопштењу Форума.

Форум упозорава на нецаринске баријере за трговину и у развијеном и у земљама у развоју, као и на исцрпљујуће царинске процедуре и прописе који неповољно делују на директне стране инвестиције и страно власништво. Како се истиче, тај тренд је највидљивији у земљама са високим и вишим средњим приходима.

„Смањење отворености глобалне економије нарушава конкурентност и отежава лидерима да предводе одржив, инклузиван раст“, истакао је оснивач и председавајући Форума Клаус Шваб (Schwab).

Форум анализира и зашто квантитативне олакшице и друге мере монетарне политике нису биле довољне да поново „потпале“ дугорочни раст најразвијенијих економија света. Извештај је показао да такве интервенције у економијама које су мање конкурентне нису имале добре резултате као у конкурентнијим, што указује да је снажна конкурентност кључни захтев за успех монетарних стимуланса.

Такође извештај указује шта треба да буду приоритети земаља у развоју. Иако ће основни покретачи конкурентности, као што су инфраструктура, здравство, образовање и добро функционисање тржишта, увек бити значајни, подаци из индекса показују да су данас за конкурентност и раст важне и перформансе неке земље на пољу технолошке писмености, софистицираности бизниса и иновација.

Извор: EurActiv.rs, Бета