Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија је ове године забележила благи пад индекса перцепције корупције и по том показатељу је 78. међу 175 земаља, као земља са веома распрострањеном корупцијом, објавила је 3. децембра организација Транспаренси интернешенел (ТИ). Од Србије су у региону горе позициониране само БиХ и Албанија. Ипак, Србија није много ниже на листи од чланица ЕУ – Италије, Грчке, Бугарске и Румуније. Као приоритете за Србију у борби против корупције Транспарентност Србија наводи већу јавност рада државних органа, смањење регулаторних и финансијских интервенција државе, јачање улоге независних државних органа. Корупција је у свету најмање распрострањена у Данској а највише у Сомалији и Северној Кореји.

Како је речено на конференцији за новинаре у Београду, Србија ове године има индекс 41 на скали од 0 до 100, где 100 означава да корупције практично нема.

Прошле године Србија је била на 72. месту са индексом 42.

“Вратили смо се један корак уназад, дакле дошло је до благе стагнације, упркос огромном ангажману и уложеној енергији”, рекао је председник организације Транспарентност Србија Владимир Гоати, која је део ТИ.

Када се пореди са бившим југословенским државама, Србија је претпоследња и од ње је једино гора Босна и Херцеговина, чији је индекс перцепције корупције 39.

У Словенији је индекс 58, што јој је омогућило да заузме 39. место међу 175 земаља, у Хрватској је индекс 48 (61. позиција), Македонији 45 (64.) и Црној Гори 42 (76.).

Албанија је на 110. месту са индексом 33, као и Косово.

“То нам показује да смо у трци са самим собом, али и са другим земљама и да нисмо постигли боље време, заостајемо”, упозорио је Гоати.

Према његовим речима, основни разлози који су утицали да Србија забележи пад је начин усвајања и припреме закона, али и чињеница да смо као народ толерантни на корупцију.

“Веома смо толерантни према корупцији … ми носимо најскупље пиће лекарима, или ако је лекарка цвеће, дакле ускачемо у наше стереотипе и сматрамо то нечим што је дозвољено”, истакао је Гоати.

Према његовим речима, крајње је време да се када се доносе закони обаве консултације са зналцима, јер би то показало да “министри нису уображени”, а пружило би и правну сигурност потенцијалним инвеститорима.

Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић навео је још три разлога за то што се Србија перцепира као земља са веома распрострањеном корупцијом – недовољно искоришћена европска перспектива, недовољно искоришћена шанса концентрисане политичке моћи и подршка грађана.

“Србија после дуго година има изразито концентрисану политичку моћ која даје шансу да се спроведу дубље реформе, да се успостави целовита и трајна институционална борба против корупције уместо да то зависи од тренутне политичке воље неког од коалиционих партнера”, рекао је Ненадић.

Он је казао да је једина светла тачка била примена Закона о јавним набавкама, а да је највеће разочарање Закон о јавним предузећима, јер се директори и даље не бирају на конкурсима.

Подсетио је и да је донет мањи број оптужница за корупцију ове године, као и да још нису решене 24 спорне приватизације.

Владимир Гоати је додао да треба нагласити да “једно хапшење, није борба против корупције”, јер и после хапшења остају корупцијске мреже које се регенеришу.

“Нема инстант лекова против корупције, она је практично неуништива, јер је саставни део нас, као што је то на пример лаж, али борба против корупције није једно хапшење, то је рововска борба, системска и свакодневна”, рекао је Гоати.

Према његовим речима, корупција је најизраженија у сфери политичких партија, јер је реч о крупној корупцији, где се за изборне кампање “окрећу цифре и од неколико милиона”.

“Политичке партије су генератор корупције”, упозорио је он.

Представници Транспарентности Србије подсетили су да је 2014. била изобрна година и да су и даље непознати крајњи извори финанисрања, као и масовног коришћења активности јавних функционера и институција у врху вођења политичке кампање.

Као приоритети за борбу против корупције наведени су већа јавност рада државних органа, смањење регулаторних и финансијских интервенција државе, реформа уређења јавног сектора, јачање улоге независних државних органа и јавност медијског власништва и њиховог финансирања.

Извршна директорка Транспарентности Србија Бојана Меденица нагласила је да се индекс перцепције корупције ради на основу истраживања корупције која су урађена те године, а које оцењују стручњаци, попут експерата за ризик и финансијских саветника.

“То пружа добру слику о нама, како нас пре свега виде инвеститори и нема разлога да будемо задовољни јер смо далеко од просека”, оценила је Бојана Меденица.

У свету су највиша места заузеле Данска (1. место) са индексом 92, Нови Зеланд са индексом 91 и Финска са индексом 89, док су најгоре Северна Кореја и Сомалија са идексом осам и Судан са 11.

Индекс перцепције корупције показао је и да је међу земљама Европске уније корупција у Италији и Грчкој распрострањена као и у Бугарској и Румунији. Те четири земље деле 69. место на листи земаља рангираних према распрострањености корупције са индексом 43.

САД су на 17. месту листе, Кина је 100. а Русија 136.

Извор: Бета, EurActiv.rs