Vlada Republike Srbije
Srbija je ove godine zabeležila blagi pad indeksa percepcije korupcije i po tom pokazatelju je 78. među 175 zemalja, kao zemlja sa veoma rasprostranjenom korupcijom, objavila je 3. decembra organizacija Transparensi internešenel (TI). Od Srbije su u regionu gore pozicionirane samo BiH i Albanija. Ipak, Srbija nije mnogo niže na listi od članica EU – Italije, Grčke, Bugarske i Rumunije. Kao prioritete za Srbiju u borbi protiv korupcije Transparentnost Srbija navodi veću javnost rada državnih organa, smanjenje regulatornih i finansijskih intervencija države, jačanje uloge nezavisnih državnih organa. Korupcija je u svetu najmanje rasprostranjena u Danskoj a najviše u Somaliji i Severnoj Koreji.
Kako je rečeno na konferenciji za novinare u Beogradu, Srbija ove godine ima indeks 41 na skali od 0 do 100, gde 100 označava da korupcije praktično nema.
Prošle godine Srbija je bila na 72. mestu sa indeksom 42.
“Vratili smo se jedan korak unazad, dakle došlo je do blage stagnacije, uprkos ogromnom angažmanu i uloženoj energiji”, rekao je predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati, koja je deo TI.
Kada se poredi sa bivšim jugoslovenskim državama, Srbija je pretposlednja i od nje je jedino gora Bosna i Hercegovina, čiji je indeks percepcije korupcije 39.
U Sloveniji je indeks 58, što joj je omogućilo da zauzme 39. mesto među 175 zemalja, u Hrvatskoj je indeks 48 (61. pozicija), Makedoniji 45 (64.) i Crnoj Gori 42 (76.).
Albanija je na 110. mestu sa indeksom 33, kao i Kosovo.
“To nam pokazuje da smo u trci sa samim sobom, ali i sa drugim zemljama i da nismo postigli bolje vreme, zaostajemo”, upozorio je Goati.
Prema njegovim rečima, osnovni razlozi koji su uticali da Srbija zabeleži pad je način usvajanja i pripreme zakona, ali i činjenica da smo kao narod tolerantni na korupciju.
“Veoma smo tolerantni prema korupciji … mi nosimo najskuplje piće lekarima, ili ako je lekarka cveće, dakle uskačemo u naše stereotipe i smatramo to nečim što je dozvoljeno”, istakao je Goati.
Prema njegovim rečima, krajnje je vreme da se kada se donose zakoni obave konsultacije sa znalcima, jer bi to pokazalo da “ministri nisu uobraženi”, a pružilo bi i pravnu sigurnost potencijalnim investitorima.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je još tri razloga za to što se Srbija percepira kao zemlja sa veoma rasprostranjenom korupcijom – nedovoljno iskorišćena evropska perspektiva, nedovoljno iskorišćena šansa koncentrisane političke moći i podrška građana.
“Srbija posle dugo godina ima izrazito koncentrisanu politicku moć koja daje šanšu da se sprovedu dublje reforme, da se uspostavi celovita i trajna institucionalna borba protiv korupcije umesto da to zavisi od trenutne političke volje nekog od koalicionih partnera”, rekao je Nenadić.
On je kazao da je jedina svetla tačka bila primena Zakona o javnim nabavkama, a da je najveće razočaranje Zakon o javnim preduzećima, jer se direktori i dalje ne biraju na konkursima.
Podsetio je i da je donet manji broj optužnica za korupciju ove godine, kao i da još nisu rešene 24 sporne privatizacije.
Vladimir Goati je dodao da treba naglasiti da “jedno hapšenje, nije borba protiv korupcije”, jer i posle hapšenja ostaju korupcijske mreže koje se regenerišu.
“Nema instant lekova protiv korupcije, ona je praktično neuništiva, jer je sastavni deo nas, kao što je to na primer laž, ali borba protiv korupcije nije jedno hapšenje, to je rovovska borba, sistemska i svakodnevna”, rekao je Goati.
Prema njegovim rečima, korupcija je najizraženija u sferi političkih partija, jer je reč o krupnoj korupciji, gde se za izborne kampanje “okreću cifre i od nekoliko miliona”.
“Političke partije su generator korupcije”, upozorio je on.
Predstavnici Transparentnosti Srbije podsetili su da je 2014. bila izobrna godina i da su i dalje nepoznati krajnji izvori finanisranja, kao i masovnog korišćenja aktivnosti javnih funkcionera i institucija u vrhu vođenja političke kampanje.
Kao prioriteti za borbu protiv korupcije navedeni su veća javnost rada državnih organa, smanjenje regulatornih i finansijskih intervencija države, reforma uređenja javnog sektora, jačanje uloge nezavisnih državnih organa i javnost medijskog vlasništva i njihovog finansiranja.
Izvršna direktorka Transparentnosti Srbija Bojana Medenica naglasila je da se indeks percepcije korupcije radi na osnovu istraživanja korupcije koja su urađena te godine, a koje ocenjuju stručnjaci, poput eksperata za rizik i finansijskih savetnika.
“To pruža dobru sliku o nama, kako nas pre svega vide investitori i nema razloga da budemo zadovoljni jer smo daleko od proseka”, ocenila je Bojana Medenica.
U svetu su najviša mesta zauzele Danska (1. mesto) sa indeksom 92, Novi Zeland sa indeksom 91 i Finska sa indeksom 89, dok su najgore Severna Koreja i Somalija sa ideksom osam i Sudan sa 11.
Indeks percepcije korupcije pokazao je i da je među zemljama Evropske unije korupcija u Italiji i Grčkoj rasprostranjena kao i u Bugarskoj i Rumuniji. Te četiri zemlje dele 69. mesto na listi zemalja rangiranih prema rasprostranjenosti korupcije sa indeksom 43.
SAD su na 17. mestu liste, Kina je 100. a Rusija 136.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar