Србији недостају стручњаци за IPA : Инклузија

Интервју са Огњеном Мирићем, замеником директора Канцеларије за европске интеграције и координатором за фондове ЕУ

Србија може да очекује нешто већа средства из претприступних фондова (IPA) у наредном буџетском циклусу ЕУ, али ће морати да запосли, оспособи и задржи стручњаке да би могла да искористи та средства. За земље Западног Балкана и Турску за буџетски период 2014-2020. та средства су донекле повећана на укупно 11,6 милијарди евра, а колико ће свака земља добити знаће се прецизније у првој половини 2014. Србија очекује да у првом кварталу 2014, највероватније у марту, добије акредитацију за децентрализовани систем управљања за I и II компоненту IPA, односно за самостално вођење процедура за коришћење тог новца. Србија је до сада једино у 2013. могла да користи средства за пољопривреду и то највише 10 милиона евра. Та средства је преусмерила на I компоненту због процедура у вези са пребацивањем Србије у групу земаља са статусом кандидата. У наредном буџетском циклусу ЕУ неће више бити поделе на земље кандидате и потенцијалне кандидате. Такође, IPA се више неће делити на компоненте већ на приоритетне области. Европска комисија планира да уведе и резервна средства које ће земље моћи да добију ако успешно користе IPA и напредују у европским интеграцијама.

Разговарала: Маја Познатов

Европски парламент и Савет ЕУ су недавно усвојили наредни вишегодишњи буџет ЕУ. Колика је коначна сума за претприступне фондове за период 2014-2020?

За буџетски период 2014-2020. укупна сума за све земље Западног Балкана и Турске је 11,6 милијарди евра, што је у поређењу са сумом за буџет 2007-2013. повећање средстава, јер је тај износ био 11,4 милијарде, а сада је један корисник мање. То је Хрватска која ће као чланица ЕУ користити структурне фондове.

На колико ће средстава Србија моћи да рачуна, укупно и годишње?

До сада смо добијали негде око 200 милиона евра. Тај износ ће сигурно бити на том истом нивоу а, ако погледамо ове цифре и повећање буџета, можемо да очекујемо и одређено повећање средстава за Србију и на годишњем нивоу и укупно.

Када ће ЕУ утврдити колико ће средстава издвојити појединачно за земље?

То ће сигурно бити током прве половине 2014. године јер смо већ почели циклус планирања пројеката за финансирање тако да ћемо морати да испланирамо и средства према износу који ће утврдити Европска комисија.

Да ли је дошло до неких измена у правилима или називу за претприступне фондове, да ли ће и даље постојати компоненте?

IPA ће задржати своје име и у наредном периоду само што ће имати ту ознаку 2 у смислу новог другог буџетског циклуса. Постоје неке новине – више неће постојати компоненте I,II, III, IV и V, како је то до сада било већ ћемо имати приоритетне области и секторе. То је једна од највећих новина.

Новина је и у приступу – фокус више неће бити на појединачне пројекте који су ишли појединим министарствима већ ћемо морати да водимо рачуна како да припремимо пројекте који се тичу више министарстава. На пример, да не радимо пројекте у саобраћају само зарад превоза већ и зарад економског развоја.

Промениће се незнатно и институционални оквир пошто ће постојати такозвана водећа министарства која ће преузимати улогу координатора и неких других министарстава у одређеној области. Тако, у области животне средине надлежност је подељена између више министарстава али ће једно бити водеће у односу на све будуће пројекте и њихову реализацију у смислу координације ка осталима.

Да ли ће бити олакшано пребацивање средстава другим земљама ако нека земља не искористи средства или њихово преусмеравање на одређене приоритете?

Прво бих истакао да је новина такозвана резерва коју Европска комисија планира да уведе. На основу апсорпције средстава, степена искоришћености и напретка у европским интеграцијама постојаће могућност да земље које то добро раде користе ту резерву.

С друге стране, очекујемо да да постоји извесна флексибилност односно да, уколико једна држава није у стању да утроши средства, друга држава може да преузме та средства и искористи их за своје намене чиме би се створио и додатан подстицај за све оне који не користе средства да нешто промене.

Колики је капацитет апсорпције Србије у циклусу IPA 2007-2013?

Тренутно, ми смо испорграмирали тај циклус 2007-2013. Реализовани су пројекти из 2007, 2008. и 2009. Апсорпција је била на изузетно високом нивоу, негде око 98% средстава је утрошено. Сада реализујемо пројекте из 2010, 2011. и 2012. и очекујемо потписивање финансијског споразума за 2013. почетком 2014. године, чиме бисмо такође почели и реализацију тих пројеката.

Докле се стигло у добијању акредитације за децентрализовани систем усправљања средствима IPA?

Очекујемо да акредитацију за децентрализовани систем управљања за оно што су сада I и II компонента добијемо у првом кварталу 2014. Реално је да то буде током марта. Од тог тренутка ћемо у суштини самостално почети да припремамо тендерску документацију, да спроводимо пројекте и вршимо контролу утрошених средстава. Наравно, постојаће надзор Европске комисије и њихових ревизора.

Зашто се одустало од акредитације за III и IV компоненту у последној години циклуса 2007-2013 и одлучило да се средства за 2013. користе кроз прве две компоненте?

Одлуку смо донели зато што је статус кандидата дошао касно у односу на буџетски период тако да је постојао већи ризик да изгубимо средства него да их утрошимо. Да смо акредитацију добили 2013, а да смо ушли у компоненте III и IV, већ бисмо били у обавези да почнемо уговарање што не би било могуће и онда би се десило да изгубмо средства. Зато смо донели одлуку да их пребацимо у I компоненту и исте те пројекте ћемо реализовати кроз компоненту I.

Сада, из ове перспективе када више неће постојати компоненте већ приоритетне области, мислим да је то била добра одлука јер ћемо у суштини само наставити са једноставнијим системом који важи за компоненту I. Тај систем ће бити валидан за све приоритетне области изузев пољопривреде а не да имамо компликован систем који важи по компонентама. Тако да је стратешки одлука била исправна.

Која ће средства моћи да се користе за пољопривреду до добијања акредитације за ту област?

Акредитација за компоненту V је комплекснија од акредитације за компоненте I и II и очекује се почектом 2016. Од момента акредитације стичу се услови за расписивање конкурса на којима пољопривредни произвођачи могу да конкуришу са својим пројектима.

До тог тренутка оно што је могуће користити у области пољопривреде је, рецимо, подршка Министарству пољопривреде у усклађивању нашег законодавства са правном тековином ЕУ. Можемо да искористимо средства за набавку неке опреме као што су референтне лабораторије или за вакцинацију против беснила и других животињских болести.

Али након акредитације добијамо нешто што до сада нисмо могли да користимо а то је директна подршка пољопривредним произвођачима.

Доста се ове године говорило о томе да ми нисмо повукли средства за пољопривреду због проблема са формално правним статусом. Да ли је то сада решено и да ли ћемо моћи да користимо та средства?

Прво бих нагласио да ти подаци који су се појављивали у медијима о пар стотина милиона евра нису тачни. Сама укупна годишња алокација је 200 милиона евра па нисмо могли да изгубимо 250 милиона. То је проста математика. Оно што је битно напоменути јесте да смо могли да користимо IPARD средства за пољопривреду само у 2013. години. Тај износ би био око 10 милиона евра.

Та средства смо такође пребацили у компоненту I. Постојала су два разлога – један је тај формално правни који је подразумевао да Европска комисија пребаци Србију из Анкеса Б (Уредбе о спровођењу IPA) у коме су државе потенцијални кандидати у Анекс А у коме су државе кандидати, али је онда настао спор по питању формулације која се односи на Косово и Метохију тако да тај услов није испуњен на време да бисмо почели да трошимо средства.

Морам да будем искрен, и да се тај услов испунио, ми нисмо били спремни да утрошимо средства из 2013. и зато смо донели одлуку да пребацимо и тих 10 милиона евра у компоненту I и да их утрошимо за друге намене.

Та правно формална препрека је сада отклоњена?

Отклоњена је пошто улазимо у нови буџетски период 2014-2020. у коме више неће постојати подела на државе кандидате и потенцијалне кандидате, тако да то више неће бити сметња. Једини услов који морамо да испунимо је технички а односи се на акредитацију.

Средства из наредног буџета ЕУ почињу уствари да се примењују у 2015. години?

Да. То је систем планирања који подразумева да у једној години планирате пројекте које ћете реализовати. Након тога се спроводе тендери који могу да трају од шест месеци до годину дана тако да се у најбољем случају средства која су предвиђена у једној календарској години троше у наредној а може да се деси и у оној другој години, односно реализацију пројекта за календарску 2014. почећемо у 2015. и 2016.

Али почели смо да припремамо пројекате и за та средства?

Тако је. Пре свега, усвојили смо у новембру документ Национални приоритети за међународну помоћ за период 2014-2017. са пројекцијама до 2020. који дефинише шта су наши приоритети у секторима који ће се финансирати у том периоду. На основу тих приоритета сада радимо на дефинисању појединачних мера и пројеката тако да очекујем да већ у првом кварталу наредне године оквирно знамо који ће пројекти бити финансирани у календарској 2014.

Да ли имамо довољно стручне људе за пројекте? Да ли је то наша слабост или смо развили тај систем?

Немамо довољно стручне људе. Када бисмо сада постали чланица ЕУ, не бисмо били способни да апсорбујемо милијарде које стоје на располагању чланицама. Више је разлога за то.

Једноставно, имамо недовољан број запослених. Рецимо, у Управи за аграрна плаћања, када већ спомињемо пољопривреду, током наредних годину дана мора да се запосли неких 200 људи. Без обзира на рестрикције које су сада уведене, то ће морати да се уради било прерасподелом службеника унутар државних органа или запошљавањем нових кадрова, уколико хоћемо да приступимо тим средстивма.

Али то није само запошљавање људи, већ то морају да буду квалификовани људи који онда морају да прођу одговарајућу обуку. Затим мора да се осмисли систем за њихово задржавање јер људи, када науче ову врсту посла, одлазе у приватан сектор. Тако да, ако хоћемо да направимо одржив систем, морамо да уложимо много више енергије него што смо улагали до сада да би тај систем остао функционалан.

Јер, пошто добијемо акредитацију, настаје проблем. До сада, то је била, рекао бих, једна вежба до момента акредитације а онда крећемо у стваран посао кроз примену процедура и тада ћемо уствари видети колико смо способни или неспособни.

Али сигурно ћемо имати одређених проблема и морамо да посебно посветимо пажњу кадровима у наредном периоду.

Проблеми су, такође, на локалном нивоу јер и он мора да конкурише са својим пројектима тако да и ту мора да се посвети одређена пажња. Посебна пажња је потребна када су у питању инфраструктурни пројекти јер је ту, поред тога што недостаје урбанистичка, планска и пројектно техичка документација, веома битан капацитет свих оних који производе те документе да буду способни да припреме квалитетну документацију која ће касније бити одобрена и пројекти финансирани.

Фото: Бета, преузето са www.euractiv.rs