Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Европској унији је 2014. године 5,1% становништва било старије од 80 година, а тај удео ће до 2080. порасти до 12,3%, док ће удео старијих од 65 година порасти са 18,5% на 28,7%, објавила је 29. септембра европска статистичка служба Еуростат. У Србији удео старијих од 80 износи 5,1%, а старијих од 65 година 18%, док процене за 2080. на Еуростату нема. Оно по чему Србија одступа је очекивана дужина живота за особе од 65 година и старије, која у Србији износи 16,9 година за жене и 14,3 за мушкарце, док је у ЕУ у просеку 21,3 за жене и 17,9 за мушкарце. Старији од 65 су у Србији знатно чешће изложени тешком сиромаштву од просека ЕУ.

Ни у једној земљи ЕУ жене од 65 година не очекују краћи век него у Србији, будући да најлошији показатељ има Бугарска са 17,9, док су мушкарци у Летонији нешто мање дуговечни него у Србији, са очекиваних 13,9 година живота након 65.

Србија је по овом показатељу слична Македонији, у којој је очекивани животни век са 65 година 16,4 за жене и 14,4 године за мушкарце, док је у Црној Гори ситуација нешто повољнија са 17,5 година за жене и 15 за мушкарце.

У ЕУ је највећа разлика између очекиване дужине живота са 65 година у балтичким земљама, око пет година. Тако у Естонији жене могу очекивати 20,3 година а мушкарци 15,2, у Летонији жене 18,6 а мушкарци 13,9, а у Литванији жене 19,2 а мушкарци 14,1.

Најмања разлика између мушкараца и жена бележи се у Великој Британији (2,3 године), Шведској (2,5 година), Данској и Ирској (по 2,7 година).

Процене о порасту удела старих у становништву нема за Србију, као ни за друге земље региона. Према процени Уједињених нација, удео осамдесетогодишњака и старијих у Србији у 2015. износи 4,7%, а очекује се пораст на 7,1% до 2050. и 12,3% до 2100, док ће удео 60-годишњака и старијих порасти са 24,4% у 2015. на 32,3% до 2050. и 63,6% до 2100.

На нивоу ЕУ занимљив је случај Словачке, у којој је тренутно удео старихјих од 80 година 3%, што је најмање у ЕУ. Ова земља ће према пројекцији Еуростата до 2080. постати земља са највећим уделом старих у ЕУ од 16,3%, док ће је следити Португалија са 15,8% у поређењу са садашњих 5,5% и Немачка са 15,1% у поређењу са садашњих 5,4%.

Старији од 65 мање материјално угрожени

Статистика показује да су особе од 65 година и старије мање изложене сиромаштву, и у ЕУ у просеку и у Србији. Овај ризик је у Србији знатно већи него у ЕУ за обе групе становништва, и млађе и старије од 65 година.

Ризик од сиромаштва и социјалне искључености у Србији износи 43,4% за млађе од 65 година и 35,7% за старије, а у ЕУ 25,9 односно 18,2%.

У ЕУ је ризик од сиромаштва нижи за старије од 65 година у 20 земаља, а шампион је Ирска са готово троструком разликом, 13,3% за старије од 65 и 31,8% за млађе, при чему следе Мађарска, Грчка и Шпанија.

У осам земаља ситуација је обрнута, а старији су у посебно неповољном положају у поређењу са млађима од 65 у Бугарској, Естонији, Словенији и Хрватској.

Ризику од монетарног сиромаштва изложено је 17,3% млађих од 65 у ЕУ и 25,5% у Србији, као и 13,8% старијих од 65 година и 19,4% у Србији.

Најдрастичнија разлика између Србије и ЕУ бележи се у изложености тешком сиромаштву, што се дефинише као немогућност да се приушти четири од девет потреба поут плаћања рачуна и рата за кредит на време, довољно грејање, непредвиђени трошкови, кућни уређаји као што су машине за прање, фиксни и мобилни телефон, колор ТВ, месо или други протеин и седам дана одмора ван куће. У ЕУ је овако дефинисаном тешком сиромаштву изложено 10,2% особа до 65 година и 6,9% старијих, док је у Србији проценат исти за две старосне групе и износи 26,9%. По овом показатељу Србија је упоредива једино а Румунијом и Мађарском, док је у Бугарској стање знатно лошије и озноси 41,2% млађих и 50,7% старијих од 65.

Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs