Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Шефица преговарачког тима Тања Мишчевић рекла је да су, од укупно 35 поглавља у преговорима са ЕУ, до овога момента завршени скрининзи за 26 поглавља.

– То значи да је 26 области у потпуности представљено са свим манама, са свим добрим и урађеним стварима и са свим плановима који нас очекују у наредном периоду. Паралелно са тим, имплементација споразума о Стабилизацији и придруживању тече неометано – казала је Мишчевић на седници Одбора Скупштине Србије за европске интеграције.

Према њеним речима, Србију после марта и завршетка скрининга очекује припрема свих даљих корака, преговарачких позиција као што је она у поглављу 32, која је усвојена још почетком августа за већи број поглавља.

– У марту ће вероватно бити у потпуности јасно како ће се напредовати у поглављима 23 и 24. То ће већ бити и неко време и за одржаних рунди политичког дијалога измедју Београда и Приштина – навела је она.

Постепено усклађивање спољне политике

Мишчевић је рекла да коментари Европске комисије на акционе планове за поглавља 23 и 24 говоре о значајном унапређењу, да идемо ка добром крају, али да још треба усклађивати оба акциона плана.

Када је реч о поглављу 31 – заједничка спољна и безбедносна политика, Мишчевић је казала да је ЕУ стратешко опредељење Србије и да нико није рекао да морамо увести санкције Русији, већ да је потребно постепно усклађивање са спољном политичким ставовима ЕУ.

Према њеним речима, преговарачка позиција за поглавље 32, које се односи на контролу јавних финансија, послата је у Брисел почетком августа и добила је сагласност 27 држава чланица.

За преговоре мањка сагласнот још једне државе

Навела је да нема 28. сагласности да би се могло ући у преговарачки процес, јер је то поглавље повезано са раним отварањем поглавља 35 које се односи на Бриселски споразум и дијалог Београда и Приштине.

– То је кочница, уколико дође до проблема у дијалогу – напоменула је Мишчевић.

Према њеним речима, завршен је скрининг за поглавље 1 – слобода кретања робе, које се односи на увођење стандарда који ће обезбедити да се српска роба несметано креће по тржишту ЕУ која је и сада без царина, али постоје квалитативна ограничења, што значи да не одговара стандардима.

– Ово је политички неосетљиво поглавље, али доноси велике користи, али и велике штете уколико смо неопрезни са његовим радом. Ово је поглавље које ће имати мерила за отварања, што значи да ће захтевати акциони план – каже Мишчевић.

Ограничење кретања радне снаге из Србије

Када је реч о слободи кретања радне снаге, навела је она, радна снага из Србије биће ограничена у заснивању радног односа у чланицама ЕУ у транзиционом периоду.

– Велики знак питања за ово поглавље је што је тренутно питање миграције једно од суштинских питања у ЕУ. Не можемо да знамо када ћемо о овом поглављу моћи да разговарамо – каже шефица преговарачког тима.

Према њеним речима, право настањивања и слобода пружања услуга је једно од најкомпликованијих поглавља, јер је то интерресорно питање и тражи усклађјивање великог броја најразличитијих министарства.

Мишчевић је навела да више од 40 регулисаних професија има у ЕУ које треба ускладити да би наши људи могли да пружају своје услуге у ЕУ.

– Нема великих проблема за ово поглавље, сем питања либерализације тржишта некретнина пољопривредног земљишта, што је договорено Споразумом о стабилизацији и придруживању за 2017. – рекла је она.

Проблем с “музичким динаром”

Мишчевић је казала да бисмо волели да поглавље јавне набавке отворимо са поглављем 23, јер нема успешне борбе против корупције без доброг система јавних набавки.

– Ту стојимо доста добро – сматра она.

Право интелектуалне својине једно од важних поглавља за Светску трговинску организацију, а не само за чланство у ЕУ, каже Мишчевић.

– Имамо до сада у доброј мери уклађено право у области ауторских и сродних права, жигова, осим код ауторских и сродних права, оно што је познато као ‘музички динар’ који иде са новим законом – казала је шефица преговарачког тима.

Безбедност хране – тешко поглавље

Када је реч о поглављу које се односи на конкуренцију, МИшчевић је навела да је потребно ојачити Комисију за заштиту конкуренције и усвојити сет подзаконских аката.

-Ту боље стојимо него код државне помоћи. Први корак који нас очекује код државне помоћи јесте наћи право место за тело које ће се бавити дрзавном помоћи које не сме бити део Министарства финансија – каже она.

Када је реч о поглављу 10 – информационо друштво и медији, Мишчевић је казала да већ у ранијој фази преговора можемо отворити то поглавље.

Према њеним речима, пољопривреда и рурални развој важно је поглавље и значајан приоритет у преговарачком оквиру, а да ће ће поглавље 12 које се односи на безбедност хране бити доста тешко, јер је обимно.

– Безбедност хране захтева брзу акцију, морамо наћи решења за нека ограничења у нашем праву. Правилници о безбедности хране се мењају готово свакодневно, наше право не може тако брзо. Морамо наћи законодавно решење за ово питање – рекла је Мишчевић.

Накнадне припреме за монетарну унију

Додала је да ће поглавље о безбедности хране бити дуготрајно у преговорима, зато што морамо бити јако пажљиви због трошкова које ће уводјење стандарда наносити и потрошачима и производјачима.

Мерило за отварање преговора о поглављу 15, које се односи на енергетику и мреже, биће вероватно обавезно складиште нафте као резерве које свака држава мора да има, казала је Мишчевић.

Када је реч о поглављу 16 које се односи на порезе, она је рекла да су у великој мери порези у Србији у складу са стандардима ЕУ, а наша монетарна и економска политика мора бити у складу са европском монетарном и економском политиком.

Навела је да је прва обавеза национални програм економског развоја, који је тренутно у процесу разговора, и истакла да уласком у ЕУ не улазимо у монетрану унију већ се за то накнадно припремамо.

Државни органи ће морати да користе само званичну статистику

Када је реч о статистици, навела је да ту нема великих проблема јер је методологија наше статистике у великој мери усклађена са ЕУ, али да ће Србија морати да уведе као обавезу државних органа да се користе само званичном статистиком.

Она је напоменула да је у поглављу 19 које се односи на социјалну политику и запошљавање, значајан проблем питање социјалног дијалога које не зависи само од државе већ и од социјалних партнера.

– Закон о раду је један део усклађивања са стандардима ЕУ, други део потпуног усклађивања тек стоји пред нама, где ће и ово питање социјалног дијалога и радног судства, односно арбитраже у случају радних спорова такође наћи своје место – казала је она.

Навела је да је важно да поглавље 20 – предузетништво и индустријска политика које укључује програме и могућности за развој и помоћ малог и средњег предузетништва, социјалног предузетништва и за иновативност, удје у сет оних поглавља која ће бити отворена међу првима.

Потребне припреме за коришћење средстава из фондова

Поглавље 22 – регионална политика и структурни фондови, јако је важно, каже Мишчевић, наводећи да се Србија мора припремити, посебно на локалном нивоу, за коришћење средстава.

Према њени речима, поглавље 25 – наука и истраживање је једно од најинтересантнијих и једно је од поглавља које са поглављем 26 – образовање и култура, можемо и отворити и затворити истовремено.

Поглавље 27 које се односи на животну средину је скупо, обухватно, обимно, дуготрајно, а немамо средстава нити их има ЕУ да нам у свему томе помогне, каже Мишчевић.

И ГМО храна на дневном реду

Додаје да је због тога то поглавље врло изазовно и да сигурно нећемо журити са његовим отварањем, јер треба да направимо добру анализу планова.

– Здравље до сада није било сегмент у фокусу европских интеграција, али сада питање заштите здравља постаје једно од преговарачких поглавља – навела је Мишчевић.

Када је реч о поглављу 30 – економски односи са иностранством, Мишчевић каже да нема могућности да затворимо то поглавља, а да нисмо чланица СТО, и да парарелно са преговорима о овом поглављу морамо преговарати и о чланству у СТО, наводећи да предстоји озбиљан посао међу којима је и питање генетски модификоване хране.

Извор: Блиц