Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević rekla je da su, od ukupno 35 poglavlja u pregovorima sa EU, do ovoga momenta završeni skrininzi za 26 poglavlja.

– To znači da je 26 oblasti u potpunosti predstavljeno sa svim manama, sa svim dobrim i urađenim stvarima i sa svim planovima koji nas očekuju u narednom periodu. Paralelno sa tim, implementacija sporazuma o Stabilizaciji i pridruživanju teče neometano – kazala je Miščević na sednici Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije.

Prema njenim rečima, Srbiju posle marta i završetka skrininga očekuje priprema svih daljih koraka, pregovaračkih pozicija kao što je ona u poglavlju 32, koja je usvojena još početkom avgusta za veći broj poglavlja.

– U martu će verovatno biti u potpunosti jasno kako će se napredovati u poglavljima 23 i 24. To će već biti i neko vreme i za održanih rundi političkog dijaloga izmedju Beograda i Priština – navela je ona.

Postepeno usklađivanje spoljne politike

Miščević je rekla da komentari Evropske komisije na akcione planove za poglavlja 23 i 24 govore o značajnom unapređenju, da idemo ka dobrom kraju, ali da još treba usklađivati oba akciona plana.

Kada je reč o poglavlju 31 – zajednička spoljna i bezbednosna politika, Miščević je kazala da je EU strateško opredeljenje Srbije i da niko nije rekao da moramo uvesti sankcije Rusiji, već da je potrebno postepno usklađivanje sa spoljnom političkim stavovima EU.

Prema njenim rečima, pregovaračka pozicija za poglavlje 32, koje se odnosi na kontrolu javnih finansija, poslata je u Brisel početkom avgusta i dobila je saglasnost 27 država članica.

Za pregovore manjka saglasnot još jedne države

Navela je da nema 28. saglasnosti da bi se moglo ući u pregovarački proces, jer je to poglavlje povezano sa ranim otvaranjem poglavlja 35 koje se odnosi na Briselski sporazum i dijalog Beograda i Prištine.

– To je kočnica, ukoliko dođe do problema u dijalogu – napomenula je Miščević.

Prema njenim rečima, završen je skrining za poglavlje 1 – sloboda kretanja robe, koje se odnosi na uvođenje standarda koji će obezbediti da se srpska roba nesmetano kreće po tržištu EU koja je i sada bez carina, ali postoje kvalitativna ograničenja, što znači da ne odgovara standardima.

– Ovo je politički neosetljivo poglavlje, ali donosi velike koristi, ali i velike štete ukoliko smo neoprezni sa njegovim radom. Ovo je poglavlje koje će imati merila za otvaranja, što znači da će zahtevati akcioni plan – kaže Miščević.

Ograničenje kretanja radne snage iz Srbije

Kada je reč o slobodi kretanja radne snage, navela je ona, radna snaga iz Srbije biće ograničena u zasnivanju radnog odnosa u članicama EU u tranzicionom periodu.

– Veliki znak pitanja za ovo poglavlje je što je trenutno pitanje migracije jedno od suštinskih pitanja u EU. Ne možemo da znamo kada ćemo o ovom poglavlju moći da razgovaramo – kaže šefica pregovaračkog tima.

Prema njenim rečima, pravo nastanjivanja i sloboda pružanja usluga je jedno od najkomplikovanijih poglavlja, jer je to interresorno pitanje i traži usklađjivanje velikog broja najrazličitijih ministarstva.

Miščević je navela da više od 40 regulisanih profesija ima u EU koje treba uskladiti da bi naši ljudi mogli da pružaju svoje usluge u EU.

– Nema velikih problema za ovo poglavlje, sem pitanja liberalizacije tržišta nekretnina poljoprivrednog zemljišta, što je dogovoreno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju za 2017. – rekla je ona.

Problem s “muzičkim dinarom”

Miščević je kazala da bismo voleli da poglavlje javne nabavke otvorimo sa poglavljem 23, jer nema uspešne borbe protiv korupcije bez dobrog sistema javnih nabavki.

– Tu stojimo dosta dobro – smatra ona.

Pravo intelektualne svojine jedno od važnih poglavlja za Svetsku trgovinsku organizaciju, a ne samo za članstvo u EU, kaže Miščević.

– Imamo do sada u dobroj meri uklađeno pravo u oblasti autorskih i srodnih prava, žigova, osim kod autorskih i srodnih prava, ono što je poznato kao ‘muzički dinar’ koji ide sa novim zakonom – kazala je šefica pregovaračkog tima.

Bezbednost hrane – teško poglavlje

Kada je reč o poglavlju koje se odnosi na konkurenciju, MIščević je navela da je potrebno ojačiti Komisiju za zaštitu konkurencije i usvojiti set podzakonskih akata.

-Tu bolje stojimo nego kod državne pomoći. Prvi korak koji nas očekuje kod državne pomoći jeste naći pravo mesto za telo koje će se baviti drzavnom pomoći koje ne sme biti deo Ministarstva finansija – kaže ona.

Kada je reč o poglavlju 10 – informaciono društvo i mediji, Miščević je kazala da već u ranijoj fazi pregovora možemo otvoriti to poglavlje.

Prema njenim rečima, poljoprivreda i ruralni razvoj važno je poglavlje i značajan prioritet u pregovaračkom okviru, a da će će poglavlje 12 koje se odnosi na bezbednost hrane biti dosta teško, jer je obimno.

– Bezbednost hrane zahteva brzu akciju, moramo naći rešenja za neka ograničenja u našem pravu. Pravilnici o bezbednosti hrane se menjaju gotovo svakodnevno, naše pravo ne može tako brzo. Moramo naći zakonodavno rešenje za ovo pitanje – rekla je Miščević.

Naknadne pripreme za monetarnu uniju

Dodala je da će poglavlje o bezbednosti hrane biti dugotrajno u pregovorima, zato što moramo biti jako pažljivi zbog troškova koje će uvodjenje standarda nanositi i potrošačima i proizvodjačima.

Merilo za otvaranje pregovora o poglavlju 15, koje se odnosi na energetiku i mreže, biće verovatno obavezno skladište nafte kao rezerve koje svaka država mora da ima, kazala je Miščević.

Kada je reč o poglavlju 16 koje se odnosi na poreze, ona je rekla da su u velikoj meri porezi u Srbiji u skladu sa standardima EU, a naša monetarna i ekonomska politika mora biti u skladu sa evropskom monetarnom i ekonomskom politikom.

Navela je da je prva obaveza nacionalni program ekonomskog razvoja, koji je trenutno u procesu razgovora, i istakla da ulaskom u EU ne ulazimo u monetranu uniju već se za to naknadno pripremamo.

Državni organi će morati da koriste samo zvaničnu statistiku

Kada je reč o statistici, navela je da tu nema velikih problema jer je metodologija naše statistike u velikoj meri usklađena sa EU, ali da će Srbija morati da uvede kao obavezu državnih organa da se koriste samo zvaničnom statistikom.

Ona je napomenula da je u poglavlju 19 koje se odnosi na socijalnu politiku i zapošljavanje, značajan problem pitanje socijalnog dijaloga koje ne zavisi samo od države već i od socijalnih partnera.

– Zakon o radu je jedan deo usklađivanja sa standardima EU, drugi deo potpunog usklađivanja tek stoji pred nama, gde će i ovo pitanje socijalnog dijaloga i radnog sudstva, odnosno arbitraže u slučaju radnih sporova takođe naći svoje mesto – kazala je ona.

Navela je da je važno da poglavlje 20 – preduzetništvo i industrijska politika koje uključuje programe i mogućnosti za razvoj i pomoć malog i srednjeg preduzetništva, socijalnog preduzetništva i za inovativnost, udje u set onih poglavlja koja će biti otvorena među prvima.

Potrebne pripreme za korišćenje sredstava iz fondova

Poglavlje 22 – regionalna politika i strukturni fondovi, jako je važno, kaže Miščević, navodeći da se Srbija mora pripremiti, posebno na lokalnom nivou, za korišćenje sredstava.

Prema njeni rečima, poglavlje 25 – nauka i istraživanje je jedno od najinteresantnijih i jedno je od poglavlja koje sa poglavljem 26 – obrazovanje i kultura, možemo i otvoriti i zatvoriti istovremeno.

Poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu je skupo, obuhvatno, obimno, dugotrajno, a nemamo sredstava niti ih ima EU da nam u svemu tome pomogne, kaže Miščević.

I GMO hrana na dnevnom redu

Dodaje da je zbog toga to poglavlje vrlo izazovno i da sigurno nećemo žuriti sa njegovim otvaranjem, jer treba da napravimo dobru analizu planova.

– Zdravlje do sada nije bilo segment u fokusu evropskih integracija, ali sada pitanje zaštite zdravlja postaje jedno od pregovaračkih poglavlja – navela je Miščević.

Kada je reč o poglavlju 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom, Miščević kaže da nema mogućnosti da zatvorimo to poglavlja, a da nismo članica STO, i da pararelno sa pregovorima o ovom poglavlju moramo pregovarati i o članstvu u STO, navodeći da predstoji ozbiljan posao među kojima je i pitanje genetski modifikovane hrane.

Izvor: Blic